JEŽ

Grigorij Gorin

Otac je imao četrdeset godina, Slavik – deset, jež – još manje…

​Slavik je, noseći ježa u kapi, otrčao do kauča na kojem je ležao otac sa otvorenim novinama, i gušeći se od sreće, povikao:

- Tata, tata – vidi!

​Otac spusti novine i pogleda ježa. Jež je bio prćast i simpatičan. Otac je podsticao sina na ljubav prema životinjma. Osim toga i on sam je voleo životinje.

- Lep jež! - rekao je otac. - Zgodan! Kako si ga nabavio?

- Dao mi ga je dečak u dvorištu, - rekao je Slavik.

- Poklonio znači? - precizirao je otac.

- Ne, menjali smo se, - rekao je Slavik. - On mi je dao ježa, a ja njemu loz.

- Kakav loz?

- Lutrijski - rekao je Slavik i spustio ježa na pod. - Tata, treba mu dati mleko ..

- Sačekaj sa mlekom! - strogo reče otac. - Odakle ti loz?

- Kupio sam ga, - rekao je Slavik.

- Kod koga?

- Kod dekice na ulici ... Prodavao je mnogo takvih lozova. Po trideset para ... Tata, jež je otišao ispod kauča ...

- Stani ti sa svojim ježom! – nervozno će otac i postavi Slavika pored sebe. - Kako si dao dečaku svoj loz? Šta ako je loz dobio nešto?

- Dobio je, - rekao je Slavik, ne prestajući da posmatra ježa.

- Kako to misliš - dobio? - tiho upita otac, a nos su mu prekriše kapljice znoja. – Šta je dobio?

- Frižider! – reče Slavik osmehnuvši se.

​- Štaaa…?! – nekako čudno je zadrhtao otac. – Frižider?! .. Šta to pričaš? .. Otkud znaš?!

- Kako otkud? – uvređeno će Slavik. – Proverio sam u novinama ... Tamo su se prve tri cifre poklopile ... a i ostale ... i serija je baš ta .. Ja već znam da proverim, tata! Ja sam odrastao!

- Odrastao?! – vrisnu otac, tako da se i jež, koji je izašao ispod kauča, od straha savio u klupko. – Odrastao .. a menjaš frižider za ježa…?!?

- Ali ja sam razmislio - reče Slavik uplašeno – Mislio sam: frižider već imamo, a ježa nemamo ...

- Ćuti! - povika otac i skoči sa kauča. - Ko?! Ko je taj dečak?! Gde je?!

- On živi u susednoj kući, - reče Slavik i zaplaka. – Zove se Senja...

- Idemo! – ponovo povika otac i zgrabi ježa golim rukama. – Idemo brzo!!

- Neću da idem – jecajući reče Slavik. – Ne želim frižider, želim ježa!

- Idemo budalo, - vrisnu otac. – Samo da povratimo loz, pa ću ti kupiti sto ježeva ...

- Ne ... – urlao je Slavik. – Nećeš kupiti ..., Senja i tako nije želio da se menja, jedva sam ga nagovorio ...

- Vidi se mislilac! – sarkastično će otac. – Hajde, brzo!...

Senja je imao osam godina. Stajao je na sred dvorišta i gledao sa strahom u strašnog oca koji je nosio u jednoj ruci Slavika, a u drugoj – ježa.

- Gde je? – upita otac, nadvivši se nad Senjom. – Gde je loz? Prestupniku, uzmi svoje trnje i daj loz!

- Nemam loz! – rekao je Senja i zadrhtao.

- Gde je?! – vrisnu otac. – Šta si uradio sa njim? Prodao?

- Od njega sam napravio goluba – prošaputa Senja i zaplaka.

- Ne plači! – rekao je otac, pokušaj da budeš miran. – Ne plači, dečko ... Znači napravio si od njega goluba. A gde je taj golub? .. Gde je? ..

- On je na strehi ... – reče Senja.

- Na kakvoj strehi?

- Evo tu! – Senja pokazao na nadstrešnicu drugog sprata.

​Otac skide kaput i pope se uz oluk.

Deca ispod su ga sa uzbuđenjem posmatrali.

Dva puta se otac poklizao, ali je ipak dospeo do strehe, i uzeo malog žutog papirnog goluba, koji se već malo skvasio od vode.

Spustivši se na zemlju teško dišući, otac je okrete loz i vide da je pušten pre dve godine.

- Kada si ga kupio? – upitao je otac Slavika.

- Još u drugom razredu – reče Slavik.

- A kada si proveravao?

- Juče.

- To nije taj tiraž ... – umorno reče otac.

- Pa šta? – reče Slavik. – Sve su se cifre poklopile ...

Otac je ćuteći otišao u stranu i seo na klupu.

Srce mu je lupalo u grudima, pred očima su mu lebdjeli narandžasti krugovi ... Teško je spustio glavu.

- Tata, – tiho je rekao Slavik, prilazeći ocu. - Ne brini! Senja kaže da nam ipak daje ježa...

- Hvala! – reče otac. – Hvala, Senja ...

Ustao je i otišao kući. Iznenada je osetio veliku tugu. Shvatio je da nikada više ne može vratiti to srećno vreme kada se lakoćom u srcu frižider menjao za ježa…