BESANA PESMA / NEDOPEVANA PESMA

BESANA PESMA

Kada napišem besanu pesmu

(poput ove),

umesto da spavam

i snim skrajnute snove

namesto spokoja,

neka neizdrž me drži.

I poletim negde visoko,

uhvatm se za vasionu,

dok me zvezdani sjaj prži

i usahne mi grcaj i suzu.

I negde, iza ponoći,

pokušavam dosegnuti suštinu

iznad oblaka banalnosti,

što lije svakodnevne brige.

Noćas sam malčice tužna,

sva od nespokoja,

pišem neke knjige

i kačim se za noć.

NEDOPEVANA PESMA

Jednom ću

kao bedem

stati,

Ja,

jedini čovek

među ljudima

i

nedopevana pesma.

Jednom ću

tu i ostati

i mojih stihova

kladenac

neće nikad

presušiti.