Najraniji poklon koji je Josip Broz Tito dobio iz jedne kraljevske kuće svojom simbolikom kao da anticipira njegov politički uspon! U toj grupi poklona on je ujedno i najstariji predmet po vremenu nastanka. Pavle I, kralj Grčke, zemlje na temelju čije klasične književnosti je izveden simbolizam kacige, kao simbola moći, uzdizanja i neranjivosti, poklonio je Titu, u Atini 2. juna 1954. godine, antički korintski šlem, sa kraja VII – početka VI veka pre naše ere. Šlem je isto tako zagonetan kao i nekim istraživačima život Josipa Broza. Naime, enigma je zašto je bronzani šlem, i pored toga što je izliven u punoj ratničkoj formi, izradjen u smanjenim dimenzijama, zbog čega nije mogao imati praktičnu upotrebu?(1) Interesantno je da je Tito dobio na poklon još jedan, isto tako vredan šlem iz perioda mladjeg gvozdenog doba (oko 400.godine pre n..e.). Iako ne predstavlja kraljevski poklon sa sigurnošću se pretpostavlja da je pripadao nekom plemenskom poglavaru. (2)
(1)Šlem visine svega 20 cm nije mogao služiti svojoj pravoj nameni. Zato se pretpostavlja da je šlem bio izradjen kao zavetni dar nekom od amtičkih svetilišta, što je inače bio običaj raširen u arahjskom i klasičnom razdoblju Grčke. S obzirom na to da su zavetni ratnički šlemovi redovno bili onesposobljavani za eventualnu buduću praktičnu upotrebu, darodavac ga je, znajući za princip svetilišta, izradio u smanjenom obliku, čime je izbegnuto kasnije namerno deformisanje.
(2) Izvanredno očuvan bronzani šlem italsko-etrurskog tipa pronadjen je u skeletnom grobu u Nevlju kod Kamnika, u Sloveniji. Poklon je SO Novo Mesto Josipu Brozu Titu, 23. novembra 1958. godine.
Josip Broz Tito je još u vreme Drugog svetskog rata izrastao u značajnu figuru evropskog antifašističkog pokreta. O bogatoj državničkoj aktivnosti najbolje govore podaci da se, u dugom periodu bavljenja politikom, od 1941-1980. godine, Tito susreo sa oko 350 predsednika država i vlada, učinio 169 državnih poseta i boravio po pozivu u 73 zemlje sveta. Prilikom tih brojnih susreta dobio je ogroman broj poklona koji se danas čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije. I pored toga što je reč o darivanju na najvišem državnom nivou, dobar deo tih poklona može se svrstati u kategoriju običnih, u umetničkom smislu trivijalnih, materijalno bezvrednih predmeta serijske proizvodnje za svakodnevnu upotrebu. Ali, sa druge strane, pojedinim od tih poklona ponosili bi se i najveći svetski muzeji. Skoro svi tzv. carski pokloni spadaju u tu kategoriju. U toku svoje vladavine Tito je ostvario kontakte sa monarsima evropskih (Velika Britanija, Belgija, Danska, Norveška, Švedska, Grčka, Luksemburg i Holandija), azijskih (Avganistan, Kambodža, Japan, Iran, Nepal, Kuvajt, Jordan i Jemen) i afričkih zemalja (Etiopija i Maroko), kojom prilikom je sa njima razmenjivao poklone. I mada su nam, nažalost, nepoznati razlozi i druge okolnosti oko izbora poklona koje je Tito primio, indirektno možemo izvesti zaključke na osnovu sačuvanih podataka o uzvratnim poklona koje je pripadnicima kraljevskih kuća darivao sam Josip Broz. Pokloni se biraju pažljivo. Tako iz jedne beleške saznajemo da... mesec dana pre najavljene posete Protokol predlaže Titu poklon za englesku kraljicu Elizabetu, 1972. godine. U obrazloženju poklona se navodi kako je kraljičina sestra, princeza Margareta dve godine ranije primila na poklon skulpturu od mermera Kupačica, rad Frane Kršinića, tako da ne dolazi u obzir da se kraljici daruje slična skulptura. Za poklon se predlaže skulptura Devojka sa jaretom, akademskog vajara Andrije Krstulovića, učenika Ivana Meštrovića, koji je isklesao statuu Njegoša i dve karijatide na Njegoševom mauzoleju a takođe je radio na dvema karijatidama za Meštorvićev spomenik Neznanom junaku na Avali. Obzirom da je A. Krstulović manje poznat u inostranstvu, Protokol uz poklon prilaže podatke o autoru da Kraljica vidi da se radi o priznatom umetniku. Još se dodaje da je skulptura Devojka sa jaretom od ružičasto-crvenog egipatskog asuanskog granita, isklesana od fragmenta jednog stuba namenjenog za Dioklecijanovu palatu u Splitu, od koga je izrađen i egipatski obelisk na Place Concorde u Parizu.
Iz jednog drugog dokumenta saznajemo da ...kada su u nekoj zemlji važna dešavanja, poput venčanja značajnih ličnosti, krunisanja i druge svečanosti, odluka o poklonima se donosi na sastancima diplomatskog kora. Tako je povodom krunisanja iranskog šaha Reze Pahlavija, kraljice i prestolonaslednika, 1967. godine, na sastanku diplomatskog kora održanog na predlog ambasadora Velike Britanije, bilo govora o poklonima za tu priliku. Ambasador je, na sastanku, preneo reči ministra dvora iranskog šaha da se ne očekuju državni (vladini) pokloni, ali da će mali, lični pokloni šefova država, ako se ovi na to odluče, biti dobrodošli. Tito je iranskom šahu tom prilikom poklonio veliku srebrnu kutiju za cigarete sa zlatnim reljefom Jajca, dok je caricu darivao velikom kristalnom vazom sa umetničkom gravurom Igra satira na konjima i podmetačem od lepoglavske čipke.
Da je poklon lakše odabrati ukoliko se znaju interesovanja obdarenog, vidi se iz beleške Protokola od 18. oktobra 1978. godine u vezi poklona za britanskog princa Čarlsa. Obzirom na saznanje da se Princ od Velsa pasionirano bavi proučavanjem starih brodova i da mu je hobi sakupljanje njihovih modela, Titu je predloženo, što je on i prihvatio, da se Čarlsu pokloni maketa Šambeka, tipično mediteranskog tipa trgovačkog jedrenjaka u Boki Kotorskoj XVIII veka.
Prilikom biranja poklona za japansku princezu Chichibu-No-Miya, koja je zamenjivala bolesnu caricu tokom Titove posete Japanu 1968. godine, vodi se računa o njenoj zapadnjačkoj naobrazbi i godinama starosti. Predloženi darovi od strane Protokola su muranska vaza slobodnog oblika zelene boje sa lepoglavskom čipkom ili ovalni kofre (kutija za nakit) u zlatu i srebru sa ornamentima.
Za vreme uzvratne posete u Beogradu, septembra 1955.g., grčki kralj Pavle i kraljica Frederika poklonili su Titu verne replike u zlatu dva čuvena pehara iz Vafija, čiji se originali, rad kritskih umetnika iz XV veka pre n.e., nalaze u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini. Otkriveni su 1889. godine u jednom grobu kod lakonskog sela Vafio, po kojem su i dobili ime.
Zamršenim igrama sudbine jedna statua Bude, remek delo sa lokaliteta Hada iz IV veka n.e., poklon avganistanskog kralja Mohamada Zahira Titu, 2. novembra 1960. godine, imala je više sreće od velikog broja sličnih statua iz zbirki Narodnog muzeja u Kabulu, koje su, ne tako davno, opljačkane i uništene od strane talibanskih vlasti i pored toga sto su činile deo svetske kulturne baštine - samo zato jer su su ih stvorili pripadnici neke druge kulture i druge vere. U svetlu tih dogadjaja čini nam se osnovanim postaviti pitanje o ralozima zbog kojih suveren jedne muslimanske zemlje poklanja svom visokom gostu predmet koji po svim elementima pripada drugoj kulturi, imajući u obzir da je u takvim prilikama, i na tom nivou, uobičajen poklon sa nacionalnim obeležijima i motivima?
Jedan od takvih je poklon iranskog šaha Reze Pahlavija koji je Titu prilikom proslave 2500. godišnjice Persijskog carstva, u Teheranu, oktobra 1971. godine, uručio repliku Ukaza Kira Velikog iz 539. godine pre n.e., poznatog pod nazivom Kirov cilindar. Taj slavni dokument, u obliku glinenog valjka, bio je postavljen unutar vavilonskih zidina kao kamen temeljac i smatra se prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima, obzirom da propisuje religioznu toleranciju, ukidanje ropstva kao i slobodu izbora i profesije. Otkriven je 1879. godine u Vavilonu i danas se čuva u Britanskom muzeju. Replika Kirovog cilindra nalazi se na drugom spratu zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku gde je tekst valjka preveden na svih šest službenih jezika.
Istim povodom Tito je dobio na poklon i komemorativni tanjir sa predstavom carskog grba u sredini. Tanjir je uradjen od porcelana, bogato ukrašen 22.karatnim zlatom i emajlom. Na poledjini je utisnut sertifikat iz koga se vidi da je ovaj tanjir radjen u specijalnoj verziji u tiražu od 2000 komada. Njegov autor je Harold Holdway, umetnički direktor čuvenog engleskog proizvodjača Spode.
Jedan od poklona je i prelepa vaza sa mitološkim i floralnim motivima. Mislili smo da je polomljena u bombardovanju, ali je naknadno otkriveno da je razbijena nepažljivim rukovanjem za Titovog života.
Umetnička tradicija izrade nakita kao i raznih dekorativnih predmeta u Etiopiji je duga i veoma bogata. Pokloni cara Etiopija, Haila Selasija, ostavljaju utisak carske narcisoidnosti i ličnog blagostanja. Veći broj najrazličitijih predmeta (kutije za nakit, cigarete, muški i ženski nakit, numizmatika) izradjen je od zlata, srebra i dragog kamenja a proizvedeni su u Carskim radionicama u Adis Abebi. Svi poklonjeni predmeti su sa aplikovanim carskim monogramom i, neretko, sa ugraviranim likom Haila Selasija. Na pojedinim se pominje B.A. Sevadjian, carski nabavljač.
Jedinstven je poklon cara Haila Selasija Titu povodom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, septembra 1961. godine – pribor za pisanje koji ustvari predstavlja maketu carskog prestola! Ispod baldahina na čijem se vrhu nalazi carska kruna, izmedju dva andjela nalazi se predstava prestola sa Davidovom zvezdom na naslonu, koja upućuje na legendarnu kraljicu od Sabe koja je u vezi sa kraljom Solomonom imala sina Menelika, rodonačelnika etiopske kraljevske dinastije.
Vredne poklone Tito je dobio od kambodžanskog princa Norodoma Sihanuka, državnika sa kojim se, uz Gamala Abdela Nasera i Haila Selasija, najviše susretao. I dok je Sihanuk u periodu od 1956-1975. godine bio Titov gost devet puta, Tito je u Kambodži boravio samo jedanput, 1968.godine. Za vreme te posete dobio je na poklon fragment pilastra sa reljefnom predstavom apsare – nebeske igračice, sa hrama Preah-Pithu, koji se nalazio u zidinama Angkor Toma, nekadašnje prestonice kraljevine Kmera (IX-XII vekn.e.). Zanimljivo je da se fragment prvobitno nalazio u vlasnistvu muzejske institucije, o čemu svedoči crnom bojom ispisan broj Odeljenja za starine - 693. Poznato je da je Tito dobio još nekoliko predmeta stečenih na sličan način.
Dvadeset šestog novembra 1959. godine Sihanuk je Titu na dar doneo srebrni servis za čaj bogato ukrašen reljefnim predstavama lotosovog cveta i drugim floralnim motivima, medju kojima su stilizovane predstave Garude, legendarnog bića koje je po hinduskoj mitologiji nosilac boga Višnua. Servis je proizveden sredinom XX veka i nosi žig Than Cambodga.
Slične predstave nalaze se i na tri predivne srebrne posude, koje su Sihanukov poklon 1965. godine.
Posebno atraktivna je maketa carske kočije, dvokolice, izradjena od metala i drveta.
Nastaviće se....
Коментарі