Sivan Shahak Barzilay
„Samo istina skrivena u dijamantu je večna i savršena.”
Šta je dijamant? Dragoceni kamen od kojeg možemo dizajnirati moderan nakit? Kamen sa jedinstvenim fizičkim i hemijskim karakteristikama? Vredna roba kojom trgujemo na svetskim tržištima i koja putuje kroz ruke trgovaca, radnika, dizajnera nakita i uzbuđenih kupaca?
Svakako ima mnogo drugih aspekata, ali je možda najzanimljivija njegova simbolika, koja predstavlja evolutivni proces ljudskog bića.
Da bismo razumeli šta je dijamant i zašto on predstavlja ljudski razvoj u toliko različitih civilizacija, moramo početi od fizičko-hemijskog aspekta, zatim ćemo se osvrnuti na istoriju i na kraju ćemo se dotaknuti karakteristika dijamanta kao simbola.
Dijamant je mineral napravljen od jednog elementa – ugljenika.
Ugljenik je hemijska supstanca koja se nalazi u velikim količinama u prirodi i jedan je od osnovnih gradivnih blokova za izgradnju svih organskih stvari u živom telu (osim kiseonika, vodonika i azota).
U prirodi nalazimo čisti ugljenik u dva glavna oblika:
DIJAMANT – najjači poznati mineral, koji je organizovan u tetraedarsku strukturu.
GRAFIT – jedna od najmekših supstanci, organizovana u dvodimenzionalnu strukturu.
I dijamant i grafit su formirani od iste ugljenične baze, ali postoji mnogo razlika između njih, neke vidljive, a neke nevidljive. Većina razlika proizilazi iz njihove unutrašnje organizacije atoma i elektrona.
Dijamant je providan za svetlost, dok je grafit crno siv i neproziran. Dijamant je tvrd, dok je grafit mekan i maziv. Pored toga, za razliku od grafita, dijamant ne provodi struju.
Struktura dijamanta je sloj koji se naziva „kovalentna atomska mreža“ (organizovana struktura u kojoj su atomi povezani kovalentnim vezama). U ovoj strukturi materija je uvek čvrsta i dobro organizovana. Svaki atom ima četiri kovalentne veze koje su veoma jake i ne mogu se lako prekinuti. Nasuprot tome, grafit ima mnogo slojeva povezanih jednostavnim vezama (zbog čega se tako lako širi).
Pored toga, u dijamantu, svaki atom ugljenika je na istoj udaljenosti od svog suseda. Zato atomi ne mogu da se kreću, pa je dijamant izuzetno čvrsta supstanca sa veoma visokom tačkom topljenja (temperatura topljenja). U grafitu, svaki atom ima jedan neupareni elektron, tako da ima sposobnost da se kreće, čineći supstancu veoma mekom.
Prirodni dijamantski kristal obično se javlja u dvostrukoj tetraedarskoj strukturi (u oktaedru) – ovo je napredna struktura koja ima osam lica i izgleda kao dve piramide sa kvadratnim dnom i stranicama napravljenim od jednakostraničnih trouglova. Ova struktura je veoma stabilna i ima veoma nizak nivo energije, jer su parovi elektrona u kovalentnim vezama najudaljeniji jedan od drugog. Stabilnost strukture daje dijamantu snagu i čvrstoću.
Oktaedarska struktura dijamanta
Formiranje dijamanata
Dijamanti nastaju u dubinama zemlje, 150 do 250 km ispod površine zemlje, pod uticajem visokih temperatura (između 1000 i 2000 °C). Takvi uslovi vladaju u Zemljinom omotaču, ispod najstarijih kontinenata. Dijamanti se formiraju od magme, koja je bogata ugljenikom. Oni mogu opstati u Zemljinom omotaču dugo vremena nakon što se formiraju, sve dok ne probiju na površinu u erupcijama magme.
Istorija dijamanta
Da bismo razumeli istoriju dijamanta, moramo početi od samog imena. Njegova snaga i simbolika kriju se već u imenu.
Dijamant se na sanskritu zove „dju“, što znači svetlo i sjajno stvorenje koje je simbol mudrosti i svetlosti.
Zapadno poreklo imena dijamant potiče od grčkog izraza "adamas", što znači "onaj koji je nepobediv" ili "onaj koji je besprekoran i nepobediv". Kasnije je izraz "adamas" promenjen u "adamant", a zatim u "dijamant".
Dragoceno kamenje i dijamanti bili su privlačni i zanimljivi od početka vremena. Najčešće su korišćeni u verskim i mističnim ceremonijama u hramovima. Mnogi narodi su verovali da dijamant ima veću moć od bilo kog drugog kamena i veliki duhovni i fizički uticaj na čoveka. Predstavljao je čistotu i nevinost. Verovali su da je dijamant univerzalni lek za zaštitu od zla, raspršivanje straha, odnošenje pobede, zaštitu od divljih zveri i pomaganje čoveku da kontroliše svoje želje i fantazije.
Često je predstavljao savršenstvo. Kraljevi su ga nosili kao simbol snage, hrabrosti i prosperiteta. Najveličanstveniji dragulji koje su koristili kraljevi i sveštenici kroz istoriju korišćeni su u kontekstu raznih kraljevskih dužnosti, a ne za nakit, kao što je to danas često slučaj. Osim toga, nisu isticali materijalnu vrednost dijamanta, već je vrednost ovog dragulja bila u njegovom simboličkom sadržaju i posebnoj ulozi koju je imao u kombinaciji sa nekim drugim metalima ili kamenjem.
Dijamant je simbolizovao i još uvek simbolizuje večnu ljubav, a pored toga postoji verovanje u njegova posebna magična i lekovita svojstva. U srednjem veku se čak verovalo da su dijamanti „zvezda” ili „suze bogova” i korišćeni su kao talismani na ratištima.
Proces formiranja dijamanata, koji počinje u dubinama zemlje i nastavlja se do konačnog sjajnog oblika, podstiče nas na razmišljanje o tome kako se idealni arhetipovi ogledaju u prirodi, u postojanju.
Dijamant kao simbol evolutivnog procesa čoveka i vrlina koje mora da razvije
Ako verujemo da se naš svet kreće ka višem cilju, to kretanje možemo prepoznati kao napredak i evoluciju. Zakon iza ovog pokreta i evolucije se u hinduizmu naziva Dharma. Darma je jedan i jedini zakon, pravac i razlog postojanja. Sve je u beskrajnom pokretu i promeni. Čovek je deo prirode i postojanja, pa je i deo procesa evolucije i promene. Ljudski evolutivni proces je proces razvoja samosvesti i ljudskih vrednosti. Čovek treba da prestane da se identifikuje sa ličnim i privremenim koje ga vezuje za prolazne stvari i počne da se identifikuje sa večnim delom univerzalnog života koji je u njemu kao i u svim drugim živim bićima. Ovaj proces je nesumnjivo ljudska revolucija, alhemijska transmutacija u kojoj se, kako reče Platon, čovek seća boga u sebi. Od našeg egocentričnog ega,
Kao dijamant, čovek ima pravac i put koji treba da prati. Kako se dijamant pretvara iz ugljenika, čovek treba da razvija svoje unutrašnje kvalitete i polako otkriva veličanstveni potencijal u sebi. Čovek može da posmatra spor proces pretvaranja ugljenika u savršenstvo i tako će, kao student života, početi da traži savršenstvo svoje večne duše u svakoj akciji i misli. Ovo je čovek koji je egoizam pretvorio u altruizam, egocentrizam u samokontrolu. Ovo je čovek koji širi svoju svest.
Ovaj proces nije lak. Čovek se mora osloboditi vezanosti za sopstveni ego i postati gol, bez ikakve odbrane od sveta. Ovaj proces primorava čoveka da se postepeno čisti od svojih želja i odvajanja od drugih. Potrebno je vreme i goruća volja. Čovek koji se reinkarnira i doživi ljudski život bezbroj puta izglađuje svoje kvalitete, čisti svoje greške i menja svoju prirodu.
Dijamant, koji leži u dubinama zemlje, skriven ispod slojeva materije, postepeno se približava površini, a čak i kada se probije, još nije lep i sjajan. Treba da ga očistimo od blata koje se za njega lepilo vekovima, milenijumima, i tako će polako zablistati u svojoj veličanstvenoj svetlosti. Slično, naše unutrašnje osobine su skrivene duboko pod velom materije, pod mnogim slojevima blata i prašine, i tu su, kao dijamant, nevidljive. Oni će biti otkriveni samo onima koji se usude da pogledaju kroz ove slojeve materije. Samo oni koji se usude da uklone naslage blata za koje su vezani, samo oni koji se usude da vide nevidljivo.
Novi Akropolj je dijamant u blatu
Vrlina reda
Grčki filozof Pitagora nas uči da čovekova mudrost leži u njegovoj sposobnosti da nauči prave vrline i stavi ih na pravo mesto.
Ugljenik počinje svoj put kao grafit, a završava u svom najsofisticiranijem obliku, poput dijamanta. Glavna razlika između grafita i dijamanta je u unutrašnjoj organizaciji. Dakle, možemo reći da je dijamant ugljenik koji se može organizovati na pravi način. Isto tako večna svetlost neće sijati kroz svakoga, već samo kroz onoga ko će moći da uvede red u svoje telo i psihu i tako postane kao dijamant među ljudima.
Kristali dijamanata su prirodno organizovani u obliku dvostruke piramide. U mnogim kulturama ovaj oblik izražava kosmički princip „kako gore, tako i dole“, što znači da postoji analogija u prirodi. U mikrokosmosu (čovek) takođe vladaju zakoni makrokosmosa (celog univerzuma). Zakoni prirode su isti zakoni koje čovek mora da istražuje i izražava tokom svog života.
Vrlina čistote
Da bismo dodatno naglasili važnost dijamanta kao simbola, osvrnućemo se na tradiciju tibetanskog budizma.
Tibetanski budizam se naziva "vadžrajana", što znači "dijamantsko vozilo". Iz samog imena možemo razumeti koliki značaj su Tibetanci pridavali dijamantu kao simbolu ljudske evolucije. Reč „vajra“ dolazi iz sanskrita i ima isto značenje kao reč „dorđe“ na tibetanskom. Obe reči se koriste za opisivanje božanskog „oružja“ koje ima misteriozne moći i poništava loše uticaje. Takođe je opisan kao „dijamantski štap“, kakav poseduje bog Indra u hinduizmu, gde je ovaj štap u obliku munje. To je misteriozni štap za inicijaciju koji može da nosi samo onaj ko može da kontroliše „sidise“ najviše ljudske moći. Osoba koja ima takvu sposobnost naziva se "dorjesempa", što znači "onaj koji drži dijamant" ili "osoba sa dijamantskom dušom". Ovaj izraz sugeriše da se radi o čoveku koji je postigao stabilnost,
To znači da unutar Vadžrajane, dijamantskog puta tibetanskog budizma, dijamant simbolizuje čovekov evolucioni proces, proces transformacije. Dijamant počinje svoj put kao crni kamen, a zatim menja svoje karakteristike dok ne postane providan. Struktura dijamanta omogućava da se bela svetlost koja sija kroz njega prelama, pokazujući ceo spektar talasnih dužina poput duge.
Na isti način, u procesu širenja svesti, čovek se iz crnog „kamena” koji proždire svetlost menja u „kamen” koji propušta svu svetlost. Slično tome, svetlost sija kroz zenicu, postajući poput briljantnog dijamanta. Svetlost prožima svaku njegovu misao, emociju i akciju.
„Moramo se pripremiti da razvijemo naše razumevanje i podignemo svest. Moramo postati čisti da bismo privukli ovu prirodu u sebi. Tada će se ova priroda izraziti. Ne možemo ga naterati spoljašnjim delovanjem, niti ga možemo obuzdati određenim delovanjem, ali to možemo postići samo čistotom“.
N. Sri Ram, "Put mudrosti"
Čistimo se od egoizma i nižeg ja. Takvi obrasci prodiru u ljudsku prirodu a da toga nisu svesni, i posredno vode čoveka. Međutim, kada nestanu sve tendencije koje su deo takozvanog „nižeg ja“ kao što su ambicija, samouveličavanje, želja, slepilo i tako dalje, nebo postaje vedro i priroda ljudske duše se manifestuje u svom naj lepe karakteristike. Čak i ako smo svesni samo jedne od ovih karakteristika, ostale će slediti. Zato što se svi bude iz istog stanja svesti. Kao što će svako delo čoveka koji teži lepoti biti lepo, tako će neko drugi na isti način težiti nekoj drugoj vrlini, kao što je pravda, tako će sve što će takav čovek činiti, misliti i osećati biti ispravno, lepo i samo..
Vrlina izdržljivosti
Dijamant je najjači element u prirodi. Ova činjenica nas uči da čovek koji je u stanju da vlada sobom postaje „otporan“ na uticaje materijalnog sveta oko sebe.
„Budi kao litica, gde se talasi večno lome: čvrsto stoji, a oko nje vrela voda.
Marko Aurelije
Trajnost dijamanta simbolično predstavlja večnost i nepromenljivost arhetipova, večnih vrlina i večnog puta koji do njega vodi, koji je uvek bio ispravan i uvek će biti ispravan – put kojim ljudi moraju da idu.
Trajnost dijamanta karakterišu njegova posebna svojstva, da ostaje čvrst čak i na veoma visokim temperaturama i da nijedna kiselina ili druga korozivna supstanca ne mogu da prežive. Ako stavimo dijamant ispod malog električnog mosta, onda se ovaj most definitivno nikada neće pregrejati i propasti. Zbog toga se dijamanti nalaze i u raznim NASA uređajima. Na primer, relativno veliki dijamant je ubačen u sočivo satelitske kamere poslate na Mars. To znači da dijamant gotovo u potpunosti zadržava svojstva i sjaj bez obzira na spoljašnje uticaje. Slično, vrline čoveka koji čisti svoju dušu postaju stabilne. Unutrašnji potencijal počinje da se izražava i da „sija“ spolja.
Dijamant je veoma dragocen kamen ne samo zbog svoje vrednosti, već i kao metafora za tajne života. Njegovo jako svetlo može biti podsetnik i dokaz unutrašnje alhemije koja omogućava osobi da dostigne sopstvene visine. Prema nekim filozofskim teorijama, čovek može da se transformiše i da istakne svoje uzvišene karakteristike i lepotu. Dijamant nas može podsetiti da takva čuda postoje – ne čuda kao nešto „natprirodno“, već kao čuda samog života.
„Svetlost koja dolazi od učitelja, nepromenljiva, zlatna svetlost duha, izliva svoje užarene zrake na učenika od samog početka. Njegovi zraci probijaju tamne i guste oblake materije. Ovi zraci ga obasjavaju sad ovde, sad tamo, kao što sunčevi zraci obasjavaju zemlju kroz guste krošnje prašume. Ali, učeniče, dok ne ovladaš svojim telom, dok ti se glava ne ohladi, a duša čista i čvrsta kao blistavi dijamant, ovi zraci neće dospeti u unutrašnji hodnik, njihova svetlost neće zagrejati srce, a mistični zvuci Akaške visine neće vas dohvatiti do uha, uprkos početnom entuzijazmu.”
Komentáře