top of page
Writer's pictureNebojša Nikolić

DRVO ŽIVOTA

Koncept Drveta Života i deset sefirota koji ga čine je osnovni kabalistički koncept, može se reći da je to esencija Kabale. Kaže se čak da njegovo shvatanje predstavlja ključ celokupne spoznaje. Ne postoji slobodnozidarski obred koji ne ukazuje na Drvo Života, ali je znanje među Braćom vrlo malo.


Drvo Života služi kao model za prikazivanje sveukupne stvarnosti i objašnjava sva stanja, radnje i osobine svega što postoji, i počevši od Boga i njegovih karakteristika, do materijalnog sveta, međusvetova između njih, kao i komplikovanih korelacija koje ih povezuju u jednu celinu.


Uopšteno govoreći, postoje tri glavna konteksta u kojima se drvo Života koristi. Prvi označava specifične osobine Boga kojima se on manifestuje i prikazuje u svetu. Jedino na taj način možemo da probamo da percipiramo Tvorca, iako je njegova suština apsolutno nepojmljiva i ne može se opisati mislima, rečima i emocijama. Drugi služi za opisivanje osobina ljudske Duše. Treći prikazuje deset strukturnih sila prirode i pet svetova koji čine celokupnu Stvarnost. Njih ne treba shvatati u kontekstu prostora i vremena, već kao različite nivoe razvoja svesti koji postoje između Boga i njegove Kreacije.


Osnovno kabalističko stanovište je da je svet stvoren i da se održava pomoću deset kanala Božanske energije ili „Božanskog izobilja“. To su deset sefirota koji čine Drvo Života i predstavljaju deset sila pomoću kojih je Bog stvorio svet i pomoću kojih svet funkcioniše.


Svaka od sefira ima mnogostruka značenja i u različitim kabalističkim tekstovima se označavaju na različite načine. Negde su predstavljeni brojevima, u Zoharu se za njih koriste termini sile, kanali, svetla, u drugima se povezuju sa deset reči ili izjava kojima je svet stvoren Najčešće se nazivaju emanacijama, kreacijama stvorenim od Boga koji označavaju njegove specifične osobine.


Bog


Iako će o kabalističkom sagledavanju Boga detaljno biti govora u jednom od narednih poglavlja, pre objašnjenja Drveta Života moraju da se naznače bar osnovni koncepti o Bogu koje Kabala uči.


Bog je sve, ne postoji ništa što nije Bog i sve se dešava zbog toga što Bog tako želi. Kabala za Boga koristi i termin Ein Sof, što znači Beskrajan. On se ne može shvatiti, opisati ni zamisliti, i s njim se ne može povezati bilo koji koncept koji se koristi u materijalnom svetu. Jedini način na koji možemo da probamo da ga spoznamo jeste pomoću stvarnosti koju je kreirao. Samim tim što je beskrajan, ne može da se ograniči, već je On sam u okviru svog beskraja stvorio ograničenu kreaciju sa jednim ciljem da joj da svoju neograničenu ljubav, milost, dobrotu i izobilje. Čovek je bio krajnji cilj koji je Bog zamislio kada je počeo stvaranje sveta.


Stvaranje sveta


U Kabali se velika pažnja posvećuje izučavanju procesa stvaranja sveta, kako materijalnog tako i duhovnog.


Pre početka stvaranja postojala je samo beskonačna Božja volja.


Na početku procesa se pojavila Misao stvaranja i Bog je odlučio da stvori Kreaciju da bi mogao da joj pruži svoju bezgraničnu ljubav. Kreacija je termin koji se u Kabali koristi kao sinonim za sve stvoreno, od čoveka, preko materijalnih i nematerijalnih svetova. Drugi naziv za Kreaciju koji se u Kabali koristi je Posuda za primanje Svetla. To je posle Misli stvaranja bio drugi korak. Bog je napravio Posudu koja će primati njegovu Svetlost.


Kako se to desilo? U beskraju svoje Svetlosti, Bog je u jednoj tački napravio „kontrakciju Svetla“, povukao svetlo iz nje da bi napravio prostor za Kreaciju. Tačka se zatim proširila i u nju je Bog počeo da pušta zrak Svetlosti. Došlo je do postepenog stvaranja deset nivoa Svetla koji su bili slika Boga. Ove tvorevine se nazivaju emanacije, a proces njihovog stvaranja emaniranje, termini koji se najčešće koriste kada se govori o sefirotima. To je Drvo Života koje predstavlja Prvobitnog čoveka, ili primordijalnog Adama. U jednom trenutku, Posuda nije mogla da izdrži toliki intenzitet Svetla i došlo je do njenog pucanja. To je veliki kabalistički trenutak koji se naziva cincum. Tada je od raspuklih delova posude nastao materijalni svet i to je ono što savremena nauka naziva Teorija velikog praska, a koju je Isak Lurija dao još u šesnaestom veku.


Jako je teško da se „logikom“ današnjeg modernog čoveka prihvati i razumeovaj proces, ali on predstavlja suštinu Kabale. Pojavljuje se u svakoj kabalističkoj knjizi, a navedeni termini su neizbežni u učenju Kabale.


Proces u kome je Bog stvorio materijalni svet, po Kabali, nije bio ni u jednom aktu, već kroz niz uzastopnih i postepenih događaja i odvijao se u četiri faze. Veoma je važno da Kabala proces stvaranja vidi kao dvosmeran put, pa ponovno spajanje Kreacije i Boga u kome čovek učestvuje kroz izgradnju i unapređenje sebe, je takođe deo stvaranja, tako da je svaki trenutak ljudskog života lekcija duhovnog razvoja i predstavlja stvaranje.


Iz trenutka u trenutak Bog iznova stvara svet. Kada bi samo na momenat prestao da šalje svoju energiju kroz deset sefirota, svet bi nestao. Cilj stalnog stvaranja je davanje dobrote svetu u cilju njegove korekcije. Sve što se dešava je posledica Božje volje, od kretanja planeta do njihanja trave na vetru. Bog je kao ogroman kompjuter koji je u svakom trenutku sposoban da procesuira milijarde podataka i informacija odjednom. Patnja, sreća, zadovoljstvo, bol, tuga. Apsolutno sve potiče od Boga. Iako se nama nekada čini da se stvari dešavaju onako kako ne bi trebalo, to je zato što ne možemo u datom trenutku dobro da protumačimo poruku koja stoji iza toga. Kabalisti veruju da se napornim radom na sebi, učenjem, ispravnim ponašanjem i uz pomoć kabalističkih alata, čovek može dovesti u stanje potpunog razumevanja značaja svakog trenutka. Jedan od osnovnih paradoksa u Kabali je da se sve dešava zato što je Bog tako odredio, a da sa druge strane čovek poseduje slobodnu volju da u svakom trenutku odluči o svojim postupcima! Bog šalje svoju energiju kroz deset eergetskih kanala, a čovek je preuzima i kombinuje različite sefirote i na taj način se vrši komunikacija između ljudi i Boga.


Cilj proučavanja sefirota


Reč sefira, čija množina je sefirot, jeste višeznačna, ali se uglavnom prevodi kao safir i predstavlja verovatno najpoznatiju hebrejsku reč koju je Kabala uvela u nehebrejski svet.


Cilj proučavanja sefirota je da se prvo prepozna tih deset sila, zatim da se posmatra realnost kroz prizmu njihovog funkcionisanja i na kraju da se ispravno koristi njihova energija. Kabala uči kako da promenom sebe postanemo kanali za prenos božanske energije u materijalni svet i da pomoću energetske magije sefirota premostimo „gore i dole".


Svet kakav trenutno postoji nije svet harmonije. Zato je zadatak svakog čoveka da pravilnim korišćenjem energije sefirota prvo koriguje sebe i na taj način doprinese popravljanju i napretku cele planete.


Izgled i struktura Drveta Života


Drvo Života čini deset sefira poređanih u tri paralelne kolone, levu, desnu i srednju. Desna kolona je altruistična, davalačka, ekspanzivna, muška, dok levu kolonu, žensku, karakterišu osobine primanja, prosuđivanja, osude, snage i skupljanja. Srednja kolona harmonizuje ove dve i dovodi ih u ravnotežu. Slobodno zidarstvo ima tri stuba, mudrost, snagu i lepotu, koji potpuno odgovaraju strukturi Drveta Života.


Za razliku od drveta u materijalnom svetu, koren Drveta Života se nalazi na vrhu, predstavljen najvišom sefirom, Keterom ili Krunom, a stablo i grane su okrenuti nadole. Kao što koren crpi hranljive materije, tako Kruna prima i nastaje direktno od beskrajnog Božanskog Svetla, provodeći njegovu energiju nadole. Sefiroti su međusobno povezani i utiču jedni na druge na veoma složene načine. To su dinamični sistemi koji su kako deo procesa stvaranja, tako i samostalni metafizički entiteti koji su sadržani u svakom obliku postojanja. Svaka sefira ima svoje karakteristične osobine koje moraju da se savladaju i usavrše u našem duhovnom razvoju. Zvuči i jeste izuzetno komplikovano, ali se bez poznavanja ovog kabalističkog koncepta ne može ući u dublje shvatanje i analizu sveukupne realnosti.


Drvo Života se može podeliti na tri gornje sefire: Keter, Hohma i Bina, zatim šest sefirota: Hesed, Gevura, Tiferet, Necah, Hod i Jesod, koje se zajedničkim imenom nazivaju Zer Anpin, i desetu sefiru koja prikazuje materijalni svet i zove se Malhut.


Nastaviće se…


Comments


bottom of page