HERMETIČKI OTVORENO

“Duh u biljkama spava, u životinjama sanja, a u čoveku postaje svestan samoga sebe “

Jedna od mnogih manjkavosti našeg obrazovnog sistema, kako klasičnog tako i modernog, je izostavljanje predmetne nastave i metodskih jedinica koji podučavaju i obaveštavaju znanja – željne studente o postojanju potisnute i nevidljive tradicije, koja nas je dovela do epohe prosvetiteljstva, naučnog progresa i ubrzanog razvoja sveta.

Znanje o postanju vukli smo iz judeo-hrišćanske tradicije starog Zaveta, a znanje o Duhu, duši i telu izvlačili smo iz Novog Zaveta, najviše iz gnostičkog hrišćanstva Svetoga Pavla, koji je zapravo utemeljivač svevažeće hrišćanske doktrine. Da, Pavle nikada nije video Hrista! Pa, šta onda!

Šta je prethodilo ovom popularnom svetlosnom kultu, kakvo je nasleđe izgubljeno, kako je Oziris postao Hrist, kako su neo-platoničari pripremili pojavu hrišćanstva i zašto su, iz trećeg pokušaja sledbenici Hristovog kulta napokon zapalili Aleksandrijsku biblioteku, o tome u zvaničnoj verziji istorije postoje informacije, ali nema ni traga ni glasa o značaju tih učenja ili događaja.

Od kada je završena u 2. veku rasprava sa gnostičkim biskupima Valentinom i Bazilidom, od kada se Manijevo i Arijevo učenje proglasilo za jeres i od kada je car Konstantin, na Nikejskom saboru, naredio da se aklamacijom Isus Hrist proglasi za Božijeg sina i trojednim sa Ocem i Svetim Duhom, tek tada je bilo moguće da počne Srednji Vek.

Ko nedostaje!?

Šta nedostaje!?

Nedostaju dva Hermesa: Hermes božanstvo kod starih Grka i Hermes Trismegistos

Kakvo je to učenje i koji je taj zgodni frajer “lep kao Bog” u grčko-rimskoj mitologiji!

Ili je to mudri starac koji prenosi učenje o Bogovima i ljudima, i koji privlače pažnju i poglede, svih mislećih ljudi?

Odgovor je jednostavan i dostupan: nedostaje veza između Starog i vrlog Novog sveta, nedostaje priča o božanskom glasniku i posredniku između Bogova i ljudi, nedostaje priča o trostuko najvećem Hermesu Trismegistosu i o njegovom učenju o spasu, koje je po njemu dobilo naziv – hermetičko učenje.

Kako je, po predanju, to znanje (učenje) bilo rezervisano samo za spiritualno zrele ličnosti, hermetika predstavlja skup zatvorenih, ekskluzivnih znanja o čoveku i univerzumu, dostupno isključivo posvećenima. Otuda potiče smisao termina “hermetički” u fizičkoj nauci – zatvoren.

Marsilio Ficino (1433. – 1499.), veliki renesansni filozof i prevoditelj Corpusa Hermeticuma (na slici levo).

Generalno posmatrano, hermetizam je svako učenje koje zastupa ideje koje se pripisuju Hermesu Trismegistosu, a hermetizam u pravom smislu, tzv. egipatski hermetizam je sama Hermesova doktrina, koju su, prema predanju, egipatski sveštenici zapisali na grčkom jeziku. Tekstovi koji pripadaju ovom učenju dele se na dve grupe: na takozvani „popularni“ hermetizam, u koji spadaju tekstovi alhemijskog, astrološkog, magijskog i medicinskog hermetizma, i na takozvani „učeni hermetizam“ u koji spadaju tekstovi filozofskog–teološkog karaktera sadržani u delu Corpus Hermeticum.

“U hermetičkoj kosmogoniji Apsolutna Svest (Nus) prethodi materijalnom ispoljenju. Iskra Apsolutne svesti, sledeći svoje unutrašnje zakone, spušta se u sferu veće gustine i prolazi kroz različite oblike postojanja (emanacije) – mineralne, biljne i životinjske svetove, svetove kosmičkih i drugih zračenja, sve dok se konačno u čoveku ne razvije do stadija Samosvesti”

“Hermetika, ruku pod ruku sa svojom mlađom sestrom parapsihologijom, govori o čoveku najdražim zagonetkama. O sposobnostima koje poseduje, ali koje ga zbunjuju. O čovekovom mestu u svemiru i svrhovitosti bitisanja. One tragaju za uzrocima patnje, bola, osećanja mučnine. One uporno ukazuju na njegove neraskidive veze sa prirodom. Najzad, što nije od najmanje važnosti, one nude rešenje ljudskih dilema. A takva svojstva pucaju pravo u srce čoveka današnjice, koji hoće ne samo da traga, nego i da nađe.” (Enciklopedija parapsihologije i hermetizma – Živorad Mihajlović Slavinski).

U Srednjem veku, dominacijom hrišćanske doktrine, hermetičari su potisnuti u ilegalnost. Ipak, tu i tamo, pojavljuju se prevodi hermetičkih spisa ili novi radovi, održavajući kontinuitet doktrine.

Priča o prevodu Corpus Hermeticuma spada skoro u anegotu i predstavlja jedan od najvažnijih događaja u duhovnom, kulturnom i naučnom usponu Evrope, koje se naziva Renesansa. Kada je Konstantinopolj pao pod tursku upravu, Marsilio Fićino dolazi u Firencu i Kozimo Mediči mu poverava prevođenje sabranih Platonovih rukopisa, ali ga, po otkriću teksta na grčkom Corpus Hermeticuma, moli i nagrađuje, da najpre prevede Corpus. Za to mu je poklonio jednu od svojih vila u Firenci.

Zahvaljujući prevodu Corpusa Hermeticuma, u renesansi je ponovno oživeo kult Sunca, utemeljen na drevnim egipatskim misterijima. Na ilustraciji R.Fludda (Sveta filozofija, 1626), Bog je smestio svoj tabernakl u Sunce na početku stvaranja, te stoga prosvetlio i udahnuo život čitavom Univerzumu.

Renesansa se uzima za početak moderne nauke, nauke utemeljene na sopstvenim spoznajnim naporima čoveka–naučnika. Zanimljivo je, a obično se ne naglašava, da je ona snažno obeležena jednim objavljenim učenjem – hermetizmom. To učenje je snažno uticalo na celokupan kulturni život renesanse, naročito na njenu filozofiju: na Marsilija Fićina, Pika de Mirandolu, pa i na samog Đordana Bruna.

Drugom polovinom 19. Veka, u periodu tzv “okultnog oživljavanja”, hermetizam se naglo rascvetao. Tome su doprinele masonske organizacije, osnivanje teozofskog pokreta, radovi Elifasa Levia i u najvećoj meri pojava organizacije Zlatna Zora.

Naslov ovog teksta: “HERMETIČKI OTVORENO“ preuzeo sam od Biblioteke Hermetike iz Amsterdama, mozda najveće ustanove danas koja se bavi proučavanjem hermetizma i razvojem evropske ezoterne misli i tradicije.

Danas mnoge korporacije, osiguravajuća društva i ustanove nose ime Hermes.

Prijatno sam se iznenadio kada sam ustanovio da logo firme u kojoj sam proveo gotovo polovinu svog radnog veka, predstavlja zapravo stilizovani Hermesov šlem, a da me je, na Terazijama, na drugoj strani ulice, sa simsa, sve vreme posmatrala statua Hermesa (Merkura) u prirodnoj veličini.

Sve je imalo smisla, jer je Hermes, posrednik između Bogova i ljudi, po legendi bio zaštitnik putnika, poštara, trgovaca i lopova.