HILJADU PLASTIČNIH KUGLICA

(priča o prolaznosti)

Često ne razmišljamo o tome koliko brzo vreme teče i na šta ga trošimo. Jedan čovek je odlučio da to izbroji crnim kuglicama. Zaključci do kojih je došao su neverovatni!

Pre nekoliko nedelja skuvao sam kafu, uzeo jutarnje novine i seo da slušam radio. Prebacujući radio stanicu, iznenada sam zaustavio pažnju na baršunastom glasu starca. Rekao je nešto o „hiljadu kuglica". Zainteresovao sam se, i zavalio u stolici.

„Dobro“, govorio je starac, „Kladim se da ste veoma zauzeti na poslu. Juče – danas – sutra. I neka vam mnogo plate. Ali za taj novac kupuju vaš život. Pomislite da ovo vreme ne provodite sa svojim voljenima. Nikada ne bih poverovao da sve ovo vreme morate da radite kako biste sastavili kraj sa krajem. Radite kako biste zadovoljili svoje želje. Ali znajte da je ovo začarani krug – što više novca, više želite i više radite da biste dobili još više. Morate se u jednom trenutku zapitati: „Da li mi zaista treba ova ili ona stvar, na primer: novi automobil?“ Da li ste spremni da zbog toga propustite prvi plesni nastup vaše kćeri ili sportsko takmičenje vašeg sina?”

Dozvolićete da vam kažem nešto što mi je zaista pomoglo da zadržim i upamtim ono što mi je najvažnije u mom životu.

Izložiću vam svoju teoriju o “hiljadu kuglica”:

- Tog dana sam seo i brojao. Prosečna osoba živi 75 godina. Znam da neki žive manje, drugi više. Ali žive oko 75 godina. Sada množim 75 sa 52 (broj nedelja u godini) i ispalo je 3900 – toliko je nedelja u našem životu. Kad sam o ovome razmisljao, imao sam pedeset pet. To je značilo da sam već proživeo oko 2900 nedelja. A ostalo mi je još samo 1000. Pa sam otišao u prodavnicu igračaka i kupio 1000 malih plastičnih kuglica. Sve sam ih stavio u jednu providnu teglu. Posle toga svake nedelje sam vadio i izbacivao po jednu kuglu. Kada sam to učinio video sam da se broj kuglica smanjuje i počeo sam više da obraćam pažnju na prave vrednosti ovog života.

Nema jačeg leka nego gledati kako se smanjuje broj dana koji su vam dodeljeni! Sada, poslušajte poslednju misao koju bih danas želeo da podelim sa vama, pre nego što zagrlim svoju voljenu ženu i odem u šetnju sa njom. Jutros sam izvukao poslednju loptu iz tegle... Zato je svaki naredni dan za mene poklon. Prihvatam to sa zahvalnošću i dajem najmilijima toplinu i radost. Znate, mislim da je ovo jedini način da se živi. Ne žalim ni za čim…

Razmišljao sam o tome. Zaista, bilo je o čemu da se razmisli. Planirao sam da nakratko krenem na posao – morao sam da završim projekat. A onda sam trebao ići sa kolegama u klub.

Umesto toga, vratio sam se u stan i probudio svoju ženu nežnim poljupcem.

- Probudi se dušo. Idemo sa decom na piknik.

- Šta se dogodilo dragi?

- Ništa posebno, tek sam sada shvatio da skoro nismo proveli vikend zajedno. Takođe, idemo i u prodavnicu igračaka. Moram da kupim neke plastične kuglice...