top of page
Writer's pictureProf. Dr Branko Jakovljević

HIPERTENZIJA – povišen krvni pritisak (4.deo)

Beli Luk i arterijska hipertenzija


Beli Luk (Allium sativum)

Beli luk se od davnina koristi kao namirnica, začin i lek. U drevnom Egiptu se koristio protiv infekcija. Tokom prvih Olimpijskih igara u Grčkoj, sportisti su beli luk koristili kao stimulans. Poznato je da su ga u Kini koristili kao čaj protiv groznice, glavobolje, kolere i dizenterije. Beli luk je jedan od najčešće korišćenih sredstava alternativne i tradicionalne medicine i najčešće korišćeni biljni preparat. Ankete pokazuju da čak 53,3% hipertenzivnih pacijenata koristilo beli luk ili preparate sa belim lukom tokom lečenja.


Beli luk (Allium sativum) pripada porodici Liliaceae. Sadrži oko 65 % vode, 28 % ugljenih hidrata (fruktani), 2,3 % organosumporna jedinjenja, 2 % proteina (allinase), 1,2 % slobodnih aminokiselina (arginin) i 1,5 % vlakana. Kada se svež beli luk isecka ili zgnječi, enzim alinaza pretvara alin u alicin (dialil tiosulfat), koji predstavlja aktivnu supstancu odgovornu za specifičan, oštar miris i karakterističan ukus, ali i za terapeutske osobine ove namirnice. Glavna jedinjenja koja sadrže sumpor prisutna u belom luku su: gama-glutamil-s-alil-cistein i S-alil-L-cistein sulfoxid (alliin). Proizvodi od belog luka mogu se proizvoditi u obliku ulja, sokova, macerata i kao ekstrakti u tečnom ili sušenom obliku.


Antihipertenzivna svojstva

Efekat belog luka ili preparata belog luka na arterijsku hipertenziju je dobro dokumentovan i potvrđen mnogim studijama. Hipotenzivni efekat se može objasniti brojnim mehanizmima. Aktivni principi iz belog luka pokazuju efekte slične prostaglandinima tako da dovode do opuštanja glatke muskulature i smanjenje perifernog otpora. Pored ovog direktnog delovanja, vazodilatacija se postiže i indirektno preko pojačane sinteze azot monoksida i vodonik-sulfida koji imaju snažno dejstvo na vazodilataciju krvnog suda. U sintezi vodonik-sulfida značajnu ulogu igraju aminokiseline koje sadrže sumpor, a kojima beli luk obiluje. In vitro studije su potvrdile da gama-glutamilcistein može pomoći u snižavanju krvnog pritiska inhibitornim delovanjem na angiotenzin-konvertujući enzim. Aktivni principi iz belog luka na koronarnim arterijama dovode do vazodilatacije otvaranjem K+ kanala i stimulacijom sinteze NO. Beli luk je takođe pokazao dejstvo i na srčanu frekvencu.


Efekat belog luka na hipertenziju istražuje se u naučnim studijama još od 1921 godine. Do sada je urađeno nekoliko meta-analiza koje su pokušale da kvantifikuju efekat belog luka. Naime, studije sprovedene do 1994. godine prikazivale su značajno bolje rezultate na smanjenje krvnog pritiska nego studije novijeg datuma. Najverovatnije da je razlog u promeni načina proizvodnje samih suplemenata. Preparati proizvedeni posle 1994. godine imaju smanjeni potencijal alicina (sa 44% na 15%), i/ili ubrzanu razgradnju alicina (ubrzanje sa 2,46 na 1,26 sati). Ovo jasno ukazuje da je efekat suplemenata belog luka dozno zavisan. Rezultati meta-analize iz 2008. godine prikazani su na grafikonu 3. Kod pacijenata sa arterijskom hipertenzijom, beli luk je doveo do smanjenja sistolnog pritiska za 16,3 mmHg (95 % CI: 6,2 do 26,5 mmHg) i dijastolnog za 9,3 mmHg (95 % CI: 5,3 do 13,3 mmHg) u poređenju sa placebom. Međutim, kod osoba bez hipertenzije redukcija krvnog pritiska iznosila je samo 0,5 mmHg za sistolni pritisak (95 % CI: -2,1 do 3,1 mmHg), odnosno 0,9 mmHg za dijastolni pritisak (95 % CI: -0,9 do 2,7 mmHg).


Grafikon 3. Efekat suplementacije preparatima sa belim lukom na krvni pritisak – rezultati meta-analize.


Pored opisanog uticaja na krvni pritisak pokazano je da beli luk ima protektivni efekat na kardiovaskularni sistem, koji se ogleda u normalizaciji lipida plazme (snižavanje LDL frakcije i triglicerida uz istovremeno povećanje HDL), poboljšanju fibrinolitičke aktivnosti, smanjenju oksidativnog stresa, kao i u inhibiciji agregacije trombocita.


Ostali efekti belog luka:

  • Antioksidativna uloga,

  • Smanjuje rizik od nastanka tumora,

  • Antimikrobni efekti (antibakterijski, antivirusni, antiparazitarni),

  • Antikoagulantni efekat,

  • Fibrinolitička aktivnost,

  • Smanjuje agregaciju trombocita,

  • Snižava nivo homocisteina,

  • Smanjuje rizik od ateroskleroze,

  • Hepatoprotektivni efekat,

  • Stimulacija imunog sistema,

  • Hipoglikemijski efekat,

  • Povećava iskoristljivost vitamina B1,

  • Povoljan efekat kod srpaste anemije,

  • Odličan izvor selena.


Interakcija sa lekovima

Zbog izraženog antitrombocitnog dejstva, visoke doze belog luka ili DS belog luka moraju se primenjivati sa oprezom kod osoba na antikoagulantnoj terapiji. Međutim novije studije su pokazale da je upotreba belog luka uz terapiju Warfarinom, aspirinom ili statinima bezbedna. Pojedini autori navode da je upotreba suplemenata belog luka povezana sa ometanjem terapije AIDS-a usled smanjenja koncentracije Saquinavir-a i Ritonavir-a u krvi zbog stimulacije isoenzima P-450. Navodi se i moguća reakcija sa pojedinim antibioticima kao što je ciprofloxacin.


Neželjeni efekti

Osim neprijatnog zadaha koji je posledica alil-metil-sulfida neželjeni efekti su veoma retki. Upotreba belog luka i njegovih derivata kao terapeutskog agensa veoma je sigurna, jer su neželjeni efekti zabeleženi tek posle unosa ogromnih količina u dužem vremenskom periodu. Blage digestivne tegobe se mogu javiti kod osetljivih osoba, ali su daleko češće prilikom konzumiranja velikih količina sirovog belog luka nego upotrebom dijetetskih suplemenata. Kod osetljivih osoba mogu se javiti alergijske reakcije.



Doze

Preporučeni dnevni unos nije ustanovljen. Doze zavise i od vrste preparata koji se koristi. Smatra se da je dnevni unos 2-3 čena ili 600-900 mg u kapsulama dovoljan u prevenciji KV bolesti. Udruženje kardiologa Srbije savetuje dnevni unos od 2,7 gr svežeg belog luka.


Stabilnost pri termičkoj obradi namirnica

Efekti belog luka zavise i od načina pripreme. Savetuje se mehanička obrada (gnječenje i usitnjavanje) sirove namirnice pre upotrebe. Kratkotrajna termička obrada ne umanjuje biološku vrednost. Novije studije su pokazala da beli luk izložen temperaturi od 100° C, tokom 20 min u potpunosti očuva svoja bioaktivna jedinjenja (jedinjenja sumpora, dijetna vlakna i esencijalne mikroelemente, kao što su selen i bakar), proteine i antioksidantni potencijal. Značajno smanjenje anioksidantnog potencijala se beleži posle kuvanja na 100° C u trajanju od 40 i 60 min.



Nastaviće se…



Comments


bottom of page