“Sto božanskih epoha nije dovoljno da bi se opisala sva čuda Himalaja.“
(stara sanskritska poslovica)
Letim preko Istanbula za Katmandu i razmišljam kako ću da započnem budući tekst o mom hodoljublju u Himalaje. Da li sa: „Prvi put....“ jer uvek mora postojati prvi put? Najlepše kaže pesnik ljubavi Prever „...imao sam više straha nego radosti, nikada se ne zaboravlja prvi put...“ Uvek su me nervirali oni koji će uvek reći da su već bili „tamo“. Meni se baš posrećilo – prvi put u Himalaje, pa još sa Draganom Jaćimovićem! Dakle, ovo jeste privilegija – dobijam sve iz prve ruke, od prvog našeg planinara na Everestu.
Istina je, kroz ceo profesionalni i planinarski život navikao sam da moram da brinem o svemu i svakome, nekada i do profesionalne deformacije. Ovoga puta mi se ukazala mogućnost da neko drugi, kome verujem, brine o meni. Moram da budem odmoran i bezbrižan da bih uživao i doživeo makar jedan delić himalajskog čara, jer ko zna kada ću opet doći. Imao sam i ranije, u vreme svoje pune snage, dobrih prilika za odlazak na ozbiljne uspone.
Život je odredio ovako, ne kajem se i ne žalim.
Idem sada da makar jednim „damarom“ osetim, možda i dodirnem treptaj svekolike energije ovog čudesnog gorja. Kao geolog znam naučnu činjenicu da prirodno energetsko jezgro ispod Himalaja nastaje na dodiru-sudaru dveju kontinentalnih ploča, Indijskog potkontinenta i Azije, od čega nastaju i izdižu se neprestano najmlađe i najviše planine sveta.
Polazim na planinarsko – geografsko putovanje, ponajmanje turističko. Savremeni jezik ovog potrošačkog vremena sve je pomešao, ležanje na plažama, hedonističko gluvarenje i preterano uživanje u hrani izjednačio je sa uzvišenim naporima hiljada ljudi različitih nacija i generacija, koji danima bez prekida pešače sa željom da upoznaju druge zemlje i narode, ostvarujući
značajne sportske rezultate penjući se na visine i do 6000 m, a visinske razlike su takođe velike.
Šta je to nego planinarstvo i hodoljublje zajedno, jer hodoljublje je u temelju planinarskog pokreta.
Posle toliko podviga, od brojnih istraživača, vernika, imperijalnih osvajača, avanturista i zanesenjaka, danas je odlazak u Himalaje samo lični podvig sveden na „hodoljubnika“, kako je to govorio i zapisivao poznati Zuko Džumhur, koga se sećaju starije generacije.
Naravno, u hodoljubnike se ne moraju ubrajati „ekstremni“ planinari, alpinisti i penjači koji žude za planinskim vrhuncima na usponima u najtežim rizičnim uslovima. Ima među njima i „kolekcionara“ novih rekorda, ali ipak svi zaslužuju čestitke i uvažavanje za upornost i dostignute uspehe.
Danas je nesumnjivo drugačije, takođe se prave podvizi, ali pored planinara i alpinista koji se nadmeću sa stenama i večitim ledom, hiljade drugih posetilaca pohode himalajska gorja sa plemenitim ciljem da upoznaju nove krajeve i ljude, njihovu kulturu i prirodu u kojoj žive i da osete dah proteklih vremena i nerazrešenih tajni Himalaja.
PLANINSKI MASIV ANAPURNE
Planinski masiv Anapurna (Boginja) nalazi se u središnjem delu himalajskog venca, severozapadno od Katmandua, glavnog grada Nepala. Najbliži veći grad masivu Anapurne je Pokara, koji se nalazi pored velikog istoimenog jezera. Pokara je ishodište za odlazak na brojne vrhove Anapurne zvane „Sveta Boginja“.
U centralnom masivu, pored najvišeg vrha 8091 m nalaze se još tri vrha visine iznad 7000 m. Uspon na jedan od njih, Anapurna IV, pokušala je alpinistička ekspedicija iz Srbije sedamdesetih godina prošlog veka, ali bez uspeha.
Područje Anapurne predstavlja ekološki zaštićeni prostor zbog izuzetnih prirodnih vrednosti i retkosti i kulturnog nasleđa. Reljef masiva Anapurne formirale su duboke doline lednika i planinskih reka Mustang Kola, Kali Tandaki , Seti, Modi Kola i druge. Površina područja iznosi više od 7500 km2, na kome živi oko 100.000 stanovnika iz više etničkih grupa: Gurungi, Magar, Botija, Takali, Manangis.... Najpoznatiji su Gurungi koji su bili pripadnici elitnih komandosa imperijalne britanske armije, zvani „Gurke“.
Ovaj kraj, kao i drugi delovi Nepala, ima slabu ekonomiju, uglavnom poljoprivredu, stočarstvo, sezonski rad, turizam i doskora službu u britanskoj armiji. Kroz razvoj planinskog turizma i organizovanje prihvata i vođenja planinara i turista, ovaj kraj je u 2015. godini posetilo blizu 80000 turista.
PEŠAČKI PUTEVI ANAPURNE (TREKOVI)
Kroz masiv Anapurne trasirano je deset „trekova“ (planinarskih puteva) dužine od nekoliko desetina do nekoliko stotina kilometara. Najduži je Kružni trek (Anapurna Circuit Trek), kroz najveće rečne i ledničke doline i preko visokih planinskih prevoja (do 5416 m). Kroz Himalajske masive trasiran je veliki broj ovakvih pešačkih puteva – trekova koji uglavnom koriste mrežu istorijskih puteva i staza. Pešački putevi Anapurne znalački su trasirani sa ciljem da posetioci upoznaju sve vrednosti i retkosti geološke, reljefne i biološke raznovrsnosti, kao i multietničko i multikulturno nasleđe i raznovrsnosti naroda koji mukotrpno opstaju u međusobnom poštovanju dveju najvećih religija, budizma i hinduizma.
Mapa treka
IMA TAMO MESTA ZA SVE KOJI DOLAZE NA HODOLjUBLjE
Kada se među „kulise istorije“ osvajanja Himalaja i naroda smeste romantične priče iz poslednja dva veka, najčešće sa brutalnim događajima osvajanja, ili traganja zanesenjaka za nepostojećim „rajem na Zemlji“ skrivenim u dubokim dolinama najvišeg gorja sveta, koji je izmislio pisac romana „Izgubljeni horizonti“ Džems Hilton i nazvao ga „Šangri La“, ostaje nam da sa zadovoljstvom potvrdimo činjenicu o širenju velikog interesovanja za odlazak na Himalaje u celom turističkom i planinarskom svetu.
Sigurno je da su se život i običaji himalajskih naroda menjali kroz vekove prolaskom svih stranaca, od kolonizatora preko avanturista i hipika do današnjih planinara i savremenih turističkih nomada. Utisak je da su oni strpljivo i smireno uspevali da gotovo paralelno hodaju ovlaš se dodirujući sa došljacima, čime su odolevali brzim promenama i sačuvali osnove svoje tradicije i životnih vrednosti.
Na ovom putovanju bili smo svedoci „masovnog pokreta“ u himalajske prostore, koji su ostali neistraženi, ili nedovoljno primećeni između hipi pokreta u traganju za nirvanom i strasnih „osvajača“ planinskih vrhova, od kojih je svaki div – planina. Činilo nam se da je i ovaj masovni pokret pripadnika svih rasa, boja i vera sa snažnom željom da upoznaju i ovaj deo zemljinog šara, postao jedno od himalajskih čuda.
Katmandu
Kolone turista, planinara, usamljenika, trkača, hodočasnika i hodoljubnika slikovito se penju uz duboke doline himalajskih reka i granaju stazama uz mreže vodotoka, snežnika i lednika. U silasku je ista slika slivanja kolona prema dolinama u jedinstvenu reku ljudi, iz koje pri susretima sa kolonom koja se penje, bruji reč toplog i iskrenog pozdrava naroda Nepala „Namastee“.........
NAŠ IZBOR ZA PEŠAČENjE
Na predlog organizatora putovanja naša grupa se uputila na Annapurna sanctuary trek, Pešački put svetilišta Anapurne.
Grad i jezero Pokara
Ovaj trek nije najduži, ali spada među atraktivnije, jer obuhvata niz raznovrsnih mesta sa prirodnim fenomenima i etno kulturnim vrednostima. Sa druge strane trek je prihvatljiv i povoljan za posetioce koji nemaju dovoljno slobodnog vremena za duže boravke u Nepalu, od 10 – 15 dana, koliko je trajanje prosečnog godišnjeg odmora u svetu, a žele da dožive što raznovrsniji ambijent Himalaja.
Trek je dužine oko 80 km vazdušne linije u oba pravca sa visinskom razlikom od 3000 m. Pešačenje jeste zahtevno i potrebna je prethodna priprema. Završni cilj uspona je poznato planinsko svetilište Anapurna, na visini 4130 m, smešteno na južnom glečeru pod vencem Anapurne u krugu poznatog baznog kampa za uspone u ovaj deo masiva.
POLAZAK U PLANINE
Putovanje od Katmandua do grada Pokare počinje zagušenim krivudavim drumom, uz mnogo strpljenja i pažnje. Pomalo podseća na filmove Indijana Džonsa zbog šarenih autobusa i kamiona, koji se takmiče u maštovitosti vlasnika. Zanimljivo je da i u najudaljenijim krajevim svaki autobus nosi reklamu za Wi-Fi iako zbog dubokih dolina najčešće ne radi.
Grad Pokara, pored istoimenog jezera, posle bučnog Katmandua, pruža oazu odmora. Pokara je univerzitetski i turistički grad. Odavde se pripremaju i kreću planinarski usponi u masiv Anapurne. Grad je smešten na prirodnim terasama od šljunka i peska koji su dogurali lednici i planinske reke. Topljenjem leda nastalo je i veliko jezero pored grada.
U rano, jutro ispred hotela, u Pokari čekaju „porteri“- nosači, koji će preuzeti deo našeg ličnog tereta. Iznenađuje nas njihova nežna, skoro dečja telesna građa, ali će iznenađenje biti veće kada na usponima pokažu svoju snagu, tehniku nošenja i veštinu kretanja. Njihov posao je veoma naporan. Imponuje njihovo strpljenje i želja da nam olakšaju uspon i boravak. Bili su nam od velike pomoći uz veoma pristojnu cenu.
Lokalnim autobusom vozimo se drevnim putem koji vodi prema Tibetu do mesta Naja Pul 1070 m u dolini reke Modi Kola. Prebacujemo se u džipove do sela Sinauli Bazar. Odavde će nam dolina i grebeni reke Madi Kola biti glavna vodilja na usponu do našeg cilja - Baznog kampa Anapurna.
Odavde započinje naša čarolija Himalaja.
PEŠAČENjE
Sa lakim rančevima, pešice polako ulazimo u predgorje masiva Anapurne. Nosači su već otišli napred sa delom našeg tereta i opreme koja će nas sačekati u tzv.“lodževima - (planinarskim domovima) gde ćemo noćiti. Ima tu odeće za presvlaku, vreće za spavanje, jakni i dukseva za sveže noći i hladnije snežne predele, nešto hrane, slatkiša i lekova.
Pešačke staze vode višim padinama grebena i planinskih strana. Niži delovi dolina su strmi i često kanjonskog tipa, ugroženi bujicama, odronima i snežnim lavinama. Za vreme monsunskih kiša i snegova opasnije deonice staza se zatvaraju za posetioce.
Na usponu kroz niže delove planine nailazimo na sela i zaseoke sa tipičnim graditeljskim nasleđem Himalaja. Skromna domaćinstva u kućama od drveta i kamena nalaze se u blizini njiva i livada koje se vekovima usecaju kao niz terasa na strme padine. Ovde se od pamtiveka vodi mukotrpan život planinaca, koji sve što rade i stvaraju prenose na rukama po planinskim vrletima.
Put nas vodi kroz suptropske šume mladog bambusa i razgranatog sada rascvetalog Rododendrona sa cvetovima-cvastima jarko crvene boje. Veoma lepa slika crvenih cvetova ispred monumentalnih planinskih prostranstava i vrhova pod snegom u drugom planu... Klima je suptropska, prijatne temperature, ali su promene vremena veoma česte, nekada i svakodnevne. Popodne padnu kiše i grad, a na visinama sneg koji donosi svežinu. Ipak, jutarnje sunce sve istopi i ugreje.
Stepenice u nebo
Pored prirodne raznovrsnosti snažan utisak ostavljaju kamene stepenice „u nebo“, kako smo ih nazvali.
Brojali smo ih usput i prestali na 10 hiljaditom stepeniku. Ponekad smo gunđali da im se ne vidi kraj, da su beskonačne. Najviše su nas umorile stepenice u Čomrongu, velikom sportskom centru sa više lodževa, i sportskih objekata. Naselje se nalazi na visokom grebenu. Uspon do njega i silazak sa obe strane zaista su naporni posle dugog pešačenja.
Međutim, dobro smo razumeli svrhu ovih stepenika.
Da njih nema, planinske staze na kojima su izgrađene odnela bi erozija tokom snažnih monsunskih kiša, bujica i snegova. Ipak je ovo milenijumsko iskustvo naroda koji žive u planinskim vrletima sveta. Na ravnijim i sigurnijim delovima terena kamene stepenice smenjuju planinske staze i šumski putevi.
Na našem putu prema svetilištu Anapurne i baznom kampu izgrađeni su lodževi (planinarski domovi, moteli, gostionice), smešteni na malim zaravnima grebena i padina za koje je ocenjeno da ih bujice i snegovi neće odneti. Nižu se lodževi Jinu Danda, Čomrong, Sinuva, Bambu, Dobhan, Himalaja, Mačapučara i na kraju Bazni kamp Anapurna. Svaki lodž izgrađen je na sat do sat i po hoda. U nekima od njih smo noćili - četiri puta na usponu i tri puta na silasku. Lodževi su opremljeni za smeštaj i ishranu.
U lodžu
Kada se noću upale svetla i zaiskre po planini, svi zaborave na tegobe pešačenja po strmim stazama i kamenim stepenicama. Tako je i kada se stigne u visoke predele planine među glečere i vrhove Anapurne, gde lepota prirode potpuno potire i leči osećaj umora.
Hodali smo svakog dana od 4 do 6 sati i prelazili visinsku razliku od 500 do 600 metara. Poseban utisak predstavljao je uspon na visine iznad 3000 mnv, kada su se otvorili vidici prema velikoj i dubokoj ledničkoj dolini reke Madi Kola koju okružuju vrhovi iznad 5000 mnv.
Odmor
Izlazak na granicu aktivnog južnog glečera i pogled na visoke cirkove pod snegom, ledom i pukotinama koji se spuštaju sa venca Anapurne, visine iznad 7000 mnv, bio je poseban doživljaj. Veliki prirodni amfiteatar okružuju snežno-ledeni vrhovi Anapurna jug 7219 m, Anapurna - I 8091 m, Varasikar 7847 m, Gangapurna 7485 m, Mačapučara 6993 m.
Svetilište Anapurna, na koje smo izašli laganim, skoro svečanim usponom od baznog kampa Mača Pučara, predstavlja duhovno pribežište stanovnika podgorja na kome su oni molili za naklonost svetu boginju. Sa svetog Stuba, koji stoji na ivici ledničke morene, pružaju se venci sa hiljadama molitvenih zastavica, koje snažni vetar raznosi po planini.
Svetilište Anapurna
Tako vekovima prinose se na zastavicama nove molitve - broja im se ne zna... Molitvama su se pridružili najpre istraživači i planinari, a danas svi posetioci koji žele da na trenutak osete duhovnost naroda Himalaja.
Sa svetilišta silazimo u poznati Bazni kamp Anapurna. Prazno korito glečera podseća nas na pretnju od globalnog otopljavanja. Nastupajuća noć doneće malu visinsku glavobolju članovima grupe koji se nisu dovoljno aklimatizovali. Ipak je ovo visina iznad 4000 m.
Dolina reke Madi Kola
Sa svetilišta polazimo rano ujutro. Čeka nas dugo silaženje i usponi, opet stepenice. Usput se mimoilazimo sa pešacima koji dolaze sa raznih strana sveta. Zahvaljujući raznobojnim zastavicama sa svetilišta sada su nam bliskije njihove različitosti. Planinom bruji pozdrav „NAMASTEE....!“
Bilo je ovo hodoljublje u Himalaje, magični prostor u koji su utkani energija i duhovnost koje se fizički osećaju i prepoznaju kroz prirodu i njene fenomene, svetlost i tamu, kroz ljude koji tamo žive, njihovo kretanje, ponašanje, zvuke, mirise, legende, običaje i navike.......
Eto razloga za nova hodoljublja u ove krajeve.
SRPSKI KRIVAK POD ANAPURNOM
Na ovom hodoljublju našao se i jedan klip kukuruza od srpske sorte kojoj je narod dao više imena : „osmak, tvrdunac, krivak...“ zbog postojanosti koja nas karakteriše. „Krivak“ je simbol istoimenog Udruženja čije je geslo „misli srpski - delaj svetski...“ Predsednik Sportskog kluba „Krivak“ doneo je ovaj simbol postojanosti autoru reportaže, takođe članu “Krivaka”, da ga odnese na Himalaje i takođe simbolički preda nekom stanovniku Himalaja.
Krivak je predat najstarijem nosaču iz naše grupe, plemenitom čoveku,u krugu Baznog kampa, u blizini svetilišta, ispod vrhova Anapurne, sa pozdravima iz Srbije.
Mala planinarska preporuka - mnogo toga je već napisano o Himalajima, Katmanduu, Tibetu, Indiji. Meni su dragi moji „izvori saznanja“. O njima postoje dve knjige. Prva je „Himalaji nebesko predvorje“ autora Pavla Jevremovića, a druga „Kajlaš“ autora Milana Rakočevića, obojice predanih planinara i hodoljubnika u Himalajska gorja, Tibet i Indiju. Ove knjige su mi uvek na dohvat ruke i pogleda. Toplo ih preporučujem.
Vrh Mačapuhara 6993 m
コメント