Rudolf Štajner
Priredio: Nenad Đurić
2. Prosvetljenje
Prosvetljenje proizilazi iz jednostavnih procesa.
Prvi početak je posmatranje različitih bića prirode kao što je lepi kristal, biljka i životinja. Pre svega se usmerava sva pažnja na upoređivanje kamena sa životinjom na sledeći način: i kamen i životinja imaju oblik. Kamen ostaje miran na svom mestu. Životinja menja svoje mesto. Nagon (požuda) izaziva da životinja menja mesto. Oblik životinje služi nagonima. Oblik kamena je bez požude. Ove misli moraju biti praćene živim osećanjma i da isključe sve druge misli i osećaje. Ovo udubljivanje izaziva dva potpuno različita osećanja, jedno iz kamena, drugo iz životinje. Iz početka to neće moći da se oseća, ali, kasnije, vežbom i vremenom, će početi.
Iz ovih osećanja i misli obrazuju se organi vidovitosti.
Ako se doda i posmatranje biljke, videće se da je ona između kamena i životinje. Organi koji se razviju takav način su duhovne oči. Uz pomoć njih se postepeno uči da se posmatra nešto poput duševnih i duhovnih boja.
Dakle, u fazi pripreme duhovni svet sa svojim linijama i figurama ostaje taman, a kroz prosvetljenje on postaje svetao.
U tajnoj nauci za organ vidovitosti iz kamena izbija "plavo" ili "plavocrveno", iz životinje "crveno" ili "crvenožuto", iz biljke - "zeleno" koje postepeno prelazi u etarsko "ružičasto-crveno".
Napomena: Navedene boje su date generalno, dok svaki kamen, svaka biljka i svaka životinja ima sasvim odredjenu nijansu boje.
Kada počne da gleda duhovnim očima tajni učenik počinje da vidi viša i niža biča koji nikada ne ulaze u fizičku stvarnost. U ovoj fazi tajnom učeniku je potrebno vođstvo koje će mu stići samo po sebi.
Neophodna je opreznost. Tajni učenik mora da i dalje razvija svoju moralnu snagu, unutrašnju čistotu, da uvećava svoje saosećanje za živi svet, svoj smisao za lepotu prirode. Ovo je neophodno, jer kroz vežbe otopljuju srce i um. Tajni učenik treba se pri svemu ovome držati pravila da ne menja ništa u svojim spoljašnjim odnosima i da ne upotrebljava više vremena i snage na vežbe, nego što mu stoji na raspolaganju u odnosu na njegov životni položaj i dužnosti. U tom slučaju ne preti mu opasnost. Za istinski rezultat potrebno je strpljenje, jer se tajni učenik mora naučiti da čeka, da bude strpljiv.
Snage i sposobnosti koje tajni učenik treba da razvije u početku su veoma nežne, tako da ih ovaj ne primećuje odmah. Zato je bitno ne izgubiti strpljenje. Mnogo pre jasnog opažanja napretka nastupa jedan taman osećaj da se tajni učenik nalazi na pravom putu. I taj osećaj se treba negovati i čuvati, jer on može postati siguran vođa. Do viših saznanja vodi svest o sopstvenoj duši i duhu.
Vežba: Staviti ispred sebe jednu semenku neke biljke. Neophodno je razviti pravilne misli pred ovom stvari i kroz njih odgovarajuća osećanja. Najpre razjasniti ono što se vidi očima: boja, oblik, veličina. Zatim se promisli: iz ove semenke će nastati biljka sa mnogo oblika ako se poseje u zemlju. Zamisliti tu biljku. Misliti: ono što ja sada zamišljam to će snage zemlje i svetlosti kasnije stvarno izmamiti iz semenke. U veštačkoj semenci nema te unutrašnje snage iako su spolja jednakog izgleda. U pravoj semenci sadržano je nešto nevidljivo i na to tajni učenik treba usmeriti svoja osećanja i misli. Tajni učenik će sebi predstaviti: to nevidljivo će se kasnije preobraziti u vidljivu biljku. Važno je da ono na šta se misli mora se intenzivno osećati. Mora se u potpunom miru misao potpuno doživeti. A zatim je potrebno sebi dopustiti da se ova misao i osećanje uvrte u dušu.
Posle izvesnog vremena osetiće se u sebi jedna snaga, koja će stvoriti jedan novi pogled. Semenka će se pojaviti kao obuhvaćena jednim malim svetlosnim oblakom kao neka vrsta plamena. Prema sredini biće ljubičasta boja, a prema ivicama - plavičasta. Biljka, koja će to tek postati, pojavljuje se vidljiva na duhovni način.
Važna napomena: Pri svim ovim vežbama tajni učenik se treba čuvati fantazija, sanjarenja. Mora biti jasnog razuma i gospodariti sobom.
Vežba: Ispred sebe staviti biljku na stepenu punog razvoja. Pritom se tajni učenik predaje mislima da će doći vreme kada će ova biljka da odumre, ali ta biljka će iz sebe razviti semenke koje će opet postati nova biljka. Ovaj oblik i biljka u budućnosti neće postojati, ali predstava da ona obrazuje semenke uči me da ona neće nestati u ništa. Misao i osećanje razvijaju novi pogled, izbija duhovni plameni oblik, veći nego u predhodnom slučaju. Plamen je u sredini zelenkastoplav, a na krajevima - žućkastocrven.
Napomena: više se radi o utisku boje, nego što se boje vide.
Tajnom učeniku se sada stvari otkrivaju ne samo u sadašnjem biću, nego i u njihovom nastajanju i prolaženju. Tako se dolazi do tajne rođenja i smrti, koji su za duh samo preobražaj.
Napomena: Važno je gledati u prave biljke, izbegava se fantazija i njih u meni stvara stvarnost. Dalje, ako je tajni učenik kroz navedene vežbe našao prve početke duhovnih pogleda, tada on sme da se uzdigne i posmatra samog čoveka. Iako je bolje u početku posmatrati jednostavne pojave. Tajni učenik uporedo mora da radi na čistoti svog moralnog karaktera. Mora da se odagna svaka misao da se postignuto saznanje upotrebi za ličnu svrhu. Ne sme se nikada zloupotrebiti. Tajni učenik se mora držati zlatnog pravila tajne nauke: ako pokušaš da učiniš jedan korak napred u saznanju tajnih istina, onda učini istovremeno tri napred u usavršavanju svog karaktera prema dobru. Ako se ovo uspe može se preći na sledeću vežbu: Treba se živo zamisliti čovek koga smo posmatrali kako je želeo neku stvar. Pažnju usmeriti na žudnju. Najbolje je u sebi probuditi sećanje na čas kada je žudnja bila najživlja i kada je bilo neodređeno da li će čovek dobiti željeno ili ne. A zatim se predati predstavi o onome šta se u sećanju posmatra. U unutrašnjoj duši uspostaviti potpuni mir. U sebi probuditi to osećanje. Posle mnogo pokušaja u vlastitoj duši dozivećemo osećanje koje odgovara duševnom stanju posmatranog čoveka. Posle izvesnog vremena tajni učenik će primetiti da kroz to osećanje u vlastitoj duši narasta jedna snaga koja postaje duhovni pogled duhovnog stanja drugoga. U vidnom polju se pojavljuje slika kao nešto svetleće, što je tzv. astralni uteletvorenje posmatranog duševnog stanja žudnje. Slična je plamenu, u sredini - žutocrvena, a na ivicama - crvenkastoplava ili ljubičasta. O ovome se ne treba govoriti niti opisivati, jer može dovesti do velike obmane.
Inače mora se ćutati o svojim duhovnim viđenjima. Ćuti čak i pred samim sobom. Viđeno, ne odevati rečima, predati se duhovnom gledanju, ali ne razmišljati previše o tome, jer posebno u početku razmišljanje nije doraslo gledanju.
Dopunska vežba: Na isti način posmatrati čoveka kako je odreagovao na ispunjenje bilo koje želje, nekog očekivanja.
Na kraju se vidi plamen, u sredini - žut, a na ivici - zelenkast.
Kroz ovakvo gledanje tajni učenik može da padne u moralnu grešku - da postane tvrda srca. On mora da se bori protiv toga, da se seti da su misli vrsta stvari, da mu misli budu u saglasnosti sa najvišim poštovanjem ljudskog dostojanstva i slobode. Uz ovo posmatranje mora da ide samovaspitanje, tako da se neograničeno ceni puna vrednost svakog čoveka i da se to u čoveku smatra svetim.
Onaj koji se posvećuje mora biti hrabar i neustrašiv, da svoje posvećenje odgaja sistematski. Opasnosti treba gledati mirno u oči, želeti da se teškoće savladaju bez oklevanja. Izboriti se sa svakim strahom. Sve je ovo samovaspitavanje neophodno za posvećenje u više tajne.
Podsetimo se da fizička čula onemogućavaju da čovek gleda više istine i time mu čine dobrobit, jer mu skrivaju stvari za koje on nije pripremljen i čiji izgled ne bi izdržao. Tajni učenik treba da doraste tom prizoru. Veo koji se u običnom životu nalazi treba biti odstranjen. Snage sveta su rušilačke i izgrađujuće. Tajni učenik treba da gleda u delovanje tih snaga. Pred ovim saznanjima tajni učenik ne sme uzgubiti snagu. Mora imati jako poverenje u dobre moći postojanja. Mora da razvije nove pobude za delovanje i mišljenje. Na ovo se odnose hrabrost i neustrašivost. Mora se biti istrajan. Bude li imao opisane osobine tajni učenik će biti zreo da sazna prava imena stvari koja su ključ za više saznanje. Jer posvećivanje se sastoji u tome da čovek uči da stvari u svetu naziva onim imenima koje one imaju u duhu njihovuh božanskih tvoraca. U njihovim imenima nalaze se tajne tih stvari. Zbog toga posvećeni govore jednim drugim jezikom nego neposvećeni, jer ovi prvi imaju oznaku bića pomoću koje su ova sama načinjena.
Коментарі