Živopisni tropski predeli malezijske države Sabah na Borneu, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Hodanje po prašumi u krošnjama drveća 41 metar iznad zemlje, ronjenje u Južno-kineskom moru čija je prosečna godišnja temperatura vode 30 stepeni, rafting mutnom planinskom rekom Padas, vožnja čamcem noću sa ciljem da se vidi najveća kolonija svitaca na svetu poput one u Avataru...
Bili smo uporni sa domorocima iz plemena Dusun u pronalaženju najvećeg pojedinačnog cveta na svetu – Raflesije koja je u prečniku više od jednog metra, impresivne težine od skoro 12 kilograma. Najveća atrakcija ovog egzotičnog kutka planete su Proboskis majmuni, endemska vrsta koja živi samo na Borneu. Ima ih oko 7 000 jedinki, a svojim velikim nosem koji doseže do 17 centimetara dužine, privlače ženke. Proboskis ili majmun sa surlom je i odličan plivač. Roni do 20 metara dubine i nikada ne spava na istom mestu jer se plaši dva svoja najveća neprijatelja u prašumi: krokodila i leoparda. Česti su bili i susreti sa velikim malezijskim gušterom i krokodilima u mutnim rekama oko glavnog grada Sabaha, Kote Kinabalu. Ovaj grad, na obodu džungle, je mešavina tradicionalnog i modernog sa oko 600 000 stanovnika. Na samom Borneu (jedinom ostrvu na svetu koje dele tri države: Indonezija, Sultanat Brunej i Malezija) živi 20 miliona ljudi.
Penjanje na markantni Lous pik, najviši vrh Kinabalu planine na Borneu, koji doseže 4 095 metara iznad nivoa Južno-kineskog mora je vrhunski planinarski doživljaj. Malezijski rendžeri izdaju 120 dozvola dnevno, koliko ima i kreveta u planinarskom domu. Kreće se od Timpohon kapije, istoimenog nacionalnog parka a zatim sledi penjanje kroz prašumu do Laban planinske kuće. Kao retko gde – 6 kilometar za 6 sati hoda. Možete zamisliti zgradu visoku 6 000 metara opasanu stepenicama...korak za udisaj, korak za izdisaj sa vlagom u vazduhu od 75 procenata. Nakon par sati odmora u Laban kući u dva sata posle ponoći valja krenuti na završni uspon veliki granitnim pločama sve do samog vrha. U osvit zore stiže se na Lous pik sa koga se, kao na dlanu vide, Filipini. Dočekati Malajsku zoru na Kinabalu planini praznik je za sva ljudska čula...Prosečna godišnja temperatura na vrhu je od -4 do 8 stepeni. Za poslednjih 100 godina samo je jednom pao sneg na planini Kinabalu. Za razliku od belog pokrivača, kiša na Borneu pada svakopdnevno jer je izuzetno velika vlažnost vazduha što otežava disanje. Monsunska kiša često pretvori ovaj planinski masiv u veliki vodopad pa je veoma teško sići sa Lous pika na nivo mora u šta se i uverio planinarski tim iz Srbije. Na Kinabalu planini ima 8 vrhova iznad 4 000 metara. Po lkepoti izdvajaju se Viktorija, Agli sister, Kralj Edvard pik...Ovu regiju je 2015. Godine pgodio razorni zemljotres koji je u potpunosti promenio izgled planine. Tada je poginulo 18 planinara i lokalnih vodiča a deo planine postao je nepristupačan zbog lomljenja velikih granitnih ploča.
Privilegija je boraviti na Borneu i zbog endemskih orhideja i oko 300 vrsta leptira čarobnih boja, koji se mogu videti samo na Borneu. Obavezno treba posetiti farmu krokodila, najveću džamiju na ostrvu Bandaraju, nacionalni muzej kao i jednu od najboljih kardio klinika na svetu – Glen igls. Naša ekipa imala je sreće da se nađe i na dve tradicionalne svadbe a duboko u prašumi obiđe i Mari Mari selo gde su nekada živela plemena Dusun i Murut. Borneo, gde su u davna vremena živeli ljudožderi a danas obitavaju divni ljudi sa osmehom na licu, indonežani kojima pripada 73 odsto ovog ostrva nazivaju ga Kalimantan.
Comments