Jedan čovek je radio u hramu, njegov posao je bio čišćenje hrama. Sveštenik bi mu od priloga u hramu davao manji iznos kao platu za njegov rad.
Bio je veoma nezadovoljan svojim životom, bio je jako siromašan i imao težak život. Dok je radio u hramu, čitavo vreme se žalio Bogu na svoj život.
Jednog dana reče Bogu: „Koliko je tvoj život težak? Tamo možeš udobno da boraviš na jednom mestu. A pogledaj mene, kakav težak život živim. Naporno radim tokom čitavog dana kako bih kupio dovoljno hrane da se prehranim. Voleo bih da je moj život poput tvog."
Tada začu nepoznat glas koji je dolazio odnekud iz crkve: “Nije to što misliš. Moj život nije nimalo lak. Moram da pazim na mnoge stvari i da napravim puno aranžmana. To nije nešto što bilo ko može da učini.”
„Šta to govoriš? Taj posao je lak. Kao i ti, i ja mogu da stojim ovde čitav dan. Šta je tu velika stvar? " – odgovori čovek.
Nepoznati glas se ponovo oglasi: "Ne bi to mogao da učiniš. Ovaj posao zahteva puno strpljenja.”
“Ma sigurno mogu. Samo me pusti da živim jedan dan tvog života.” – insistirao je čovek.
Nepoznati glas reče: „U redu. Danas ćeš živeti mojim životom, ali ima jedan uslov."
Čovek odgovori: "Spreman sam da prihvatim svaki uslov."
Bog reče: „Slušaj pažljivo. Mnogi će ljudi tokom čitavog dana da dolaze u hram i svašta će govoriti. Neki će govoriti dobro, neki će govoriti loše. Moraš svakoga da strpljivo slušaš, a ipak da ne reaguješ na to. Uslov je da ne možeš ništa da kažeš. Šta god da se dogodi, samo ostani miran i ćuti.” Čovek se složi.
Bog i čovek su zamenili svoje uloge. Čovek je odjednom gledao hram odozgo – bio na mestu Boga, a Bog je počeo da čisti umesto čoveka, a kada je posao obavio, Bog je otišao odatle.
Nakon nekog vremena, jedan je bogataš dođe u hram i zamoli Boga: „Postavljam novu fabriku. Blagoslovi me da ova fabrika dobro funkcioniše i da mogu dobro da profitiram. "
Nakon molitve pokloni se i u tom trenutku mu ispade novčanik iz džepa. Kad je bogataš odlazio, sluga hrama koji je sada bio na Božjem mestu htede mu reći za novčanik, ali je oćutao zbog dogovora sa Bogom.
Ubrzo nakon toga dođe jedan siromah i skrušeno se obrati Bogu: „Vrlo sam siromašan. Nemam novca da prehranim svoju porodicu i kupim lekove za svoju bolesnu majku. Ne mogu da podnesem sve ovo. Učini čudo Bože i pomozi mi."
Kada je trebalo da krene iz hrama nakon molitve, siromah ugleda novčanik koji je ispao bogatašu. Uze novčanik i reče: „Hvala ti Bože. Tako si brzo čuo moju molitvu. Od ovog novca mogu da kupim i hranu i lekove. ”
Čovek koji je bio na Božjem mestu, video je to i htede mu reći da novčanik pripada trgovcu i da mu ga Bog nije dao, i da je to što radi krađa, ali je bio prisiljen da ćuti.
Tada je u hram došla treća osoba, mornar koji je 15 dana putovao morem. Došao je da se pomoli Bogu za siguran put i povratak.
Dok se molio, stigao je bogati trgovac sa policijom. Ugledavši mornara reče policiji: „Došao je u hram za mnom. Sigurno mi je ukrao novčanik. Uhapsite ga.”
Čak i kada je mornar rekao da nije, policija je uhapsila mornara i odvela ga.
Čovek koji se zamenio sa Bogom nije mogao da podnse ovu nepravdu koja se događala pred njim, ali nije mogao da govori zbog dogovora sa Bogom, ali je osećao je da bi bilo pogrešno ako sada ćuti. Dakle, on prekide svoju ćutnju i glas odjeknu hramom: „Odvodite pogrešnu osobu. Novčanik nije ukrao mornar, već jadnik koji je došao pre njega.”
Čuvši ovo, policija pusti mornara i uhvati tog siromaha koji je uzeo novčanik.
Kada se Bog uveče vratio u hram, čovek koji je čitav dan bio u ulozi Boga sa ponosom je pričao kako je sprečio nepravdu prema mornaru.
Čuvši njegove reči, Bog reče: „Šta si to učinio?! Zar ti nisam rekao da ćutke budeš na mom mestu. Time što si progovorio uništio si mi čitav plan. Taj bogataš je zaradio toliko novca čineći loša dela. Da je siromah od toga dobio nešto novca, mogao bi neko vreme dobro da živi, a trgovački greh bi se malo smanjio. Mornar koji je otišao na putovanje neće se vratiti živ, jer velika oluja dolazi u more. Da je uhapšen i da je nekoliko dana bio u zatvoru, preživeo bi."
Slušajući to, čovek je shvatio da može da vidi samo ono što je pred njim i da ne može da uoči stvarnost iza svega toga - stvarnost gde Bog razmatra svaki aspekt života, pravi svoj plan i vodi živote ljudi.
* * *
Za nauk:
Nedokučiv nam je Božji plan: zašto nam se nešto dogodi ili ne dogodi…
Comments