Pojam puta u mistici
Kada krećemo nekim duhovnim putem mi svojim intelektom već trasiramo sebi polaznu tačku, krajnju distancu, maršrutu kojom idemo, pa čak i „prevozna sredstva“ na toj putanji i alatke koje ćemo koristiti. Da li to baš može tako? Zašto se kaže u „Malom princu“ da „Ono što je bitno, nije vidljivo fizičkim očima“.
Pre četiristotine godina izdat je čuven rozenkrojcerski spis, pod nazivom Fama Fraternitatis u kome se govori da je jedan brat, duhovni tragalac, pošao na put. Hteo je da poseti Sveti grob za koji je očekivao da se nalazi u Jerusalimu. Pošao je na put sa bratom P.A.L. Prošli su kroz brojne destinacije poput Kipra, Damaska, … To su samo simbolične tačke. U Damasku je nešto duže prebivao. Bio je tamo, jer je imao fizičkih poteškoća. To je sve zapravo samo simboličan prikaz. Bio je upoznat sa majstorima Arapima, koji su mu rekli da ono što traži neće pronaći u Jerusalimu, jer je u ono vreme Jerusalim bio nemiran grad. Rekli su mu da ne ide tamo, već u pustinju – upravo suprotno od onoga čemu se nadao! Tako se slično u nama događa na putu. Pođemo na put sa ciljem koji je nama jako važan i onda na tom putu dođemo do jednog mesta gde se kaže: „Stop! Ono što tražiš je sasvim negde drugde!“ Zašto je to tako? Koračajući putem do nekog cilja koji smo sebi postavili, mi delom svesno, delom nesvesno, činimo jedan proces razvoja i tim razvojem naša svest se menja, te čini određeni pomak koji nam pomaže da shvatimo da je cilj zapravo negde drugde, u odnosu na to kako je to na početku odredila naša spoljašnja svest. Znanje o putu i znanje o sebi u mističnom smislu nije znanje koje se naučilo „iz kataloga“. To nije znanje, bolje reći istinsko razumevanje u mudrosti, nego samo skup prenetih informacija o nečemu. Onaj koji zna, onaj koji stvarno razume, je neko koji je to predano znanje oživeo kroz istinski rad na sebi i tada može reći: „Znam ko sam ja!“
Kako to možemo razumeti?
Pre svega treba reći da je i pojam „Put“ jedna vrsta simbola, iza koga leži jedan ili više duhovnih zakona. Kada počnemo raditi sa simbolom, moramo pronaći koji je zakon iza tog simbola. To ne možemo samo intelektom. Moramo se meditativno time baviti. Jedan mistični simbol ima za nas vrednost tek ako se s njim počnemo kontemplativno i meditativno baviti, poslušamo šta naše unutarnje kaže o tom simbolu i onda dolazimo u lični odnos s tim simbolom, komuniciramo sa njim i raspoznajemo šta se iza njega krije. U ovom trenutku možda je dobro da svako od nas postavi sebi jedno pitanje u meditaciji: „Šta za mene znači put u duhovnom smislu?“
Svako od nas ima jedan potpuno lični put sa svojim ciljem. I ovaj put je u našoj inkarnaciji već dat, predviđen. Ipak ne smemo to gledati fatalistički, priklanjajući se pukom determinizmu. Put je u neku ruku dat, jer naša duševna osobnost u ovoj inkarnaciji ima određene zadatke koje je na sebe preuzela, određene lekcije koje treba da nauči, određene karmičke dugove da isplati, određene stvari da nauči i sazri u velikoj učionici života koju zovemo Zemlja – Malkuth, kabalistički rečeno. Jedna duša je, na primer, izabrala da se inkarnira u porodici gde otac alkoholičar tuče majku, u alkoholisanom stanju baca njega na pod, dete ostaje jedva živo... Mladi dečak odrasta i gleda zlo i ljudsku patnju oko sebe. Genetički i psihološki, kao produkt trauma, neminovno je da će se i u sebi susresti sa mrakom i destrukcijom, snagama koje će ga „vuči na dole“. Ipak, jednim krajičkom svoje ličnosti, u duhovnom i psihološkom smislu, ali ipak važnim i moćnim krajičkom, ta mlada osoba će biti postavljena pred izbor – hoću li podleći zlu, hoću li krenuti putem tame, budući da sam začet i odgajan u tami, pun trauma i genskih opterećenja, ili ću smoći snage da uspravim svoj duh prema Svetlu, živim, radim i borim se za Svetlo, budući da sam spoznao strahote i jad tame. Hoće li mi moj put u ranoj mladosti biti trasa za nastavak destrukcije ili je upravo katalizator koji će me gurnuti ka Svetlu?
Put je tu, ali je važna naša spoljašnja odluka kako ćemo ići. Što više radimo spolja prema unutra i sledimo našu intuiciju i što nam je iznutra dano da to ostvarimo, više sarađujemo s unutrašnjim i potrebne snage počinju da teku. Na tom putu se upoznajemo sa spoljašnjim i unutrašnjim i dolazimo do jedne mogućnosti razlikovanja.
Možemo se dalje u našim meditacijama pitati: „Da li je taj spoljašnji put koji smo sebi predstavili u skladu sa pravim putem?“ Možemo na to reći: „To su moje želje za moj život“, ali da li su moje želje u skladu sa mojom duhovnom osobnošću, da li su u skladu sa onim što put moje duše u ovoj inkarnaciji zapravo jeste. Što više težimo da dođemo do jednog usklađivanja spoljašnjeg i unutrašnjeg, to smo više u jedinstvu sa samim sobom. Tek se stvarno nalazimo na putu kada možemo uočiti koliko su naše želje u skladu sa unutrašnjim putem i to mora pronaći i definisati svaki duhovni tragalac, pojedinac za sebe.
Jako je važno ono što moramo učiti na ovom putu, a to je da je to polagani proces. Moramo izgraditi poverenje prema unutrašnjem, te naučiti razlikovati fantazije od unutrašnjeg. Fantazija je rezultat naših želja. Moramo učiti da razlikujemo između željenih odgovora i pravog odgovora. Mi moramo imati želje, strašno bi bilo da ih nemamo, ali moramo razlikovati između onoga što je odgovor želje i unutrašnji odgovor. Unutrašnji odgovori su van ravni gde se nalaze željene želje. Tamo gde su unutrašnji odgovori, tu je i naše unutrašnje biće. Upravo je to ravan i veza sa kosmičkim energijama, kosmičkom svešću. Važna je iskrenost prema tom unutrašnjem. Preveliki entuzijazam bez unutrašnjeg vodstva može biti kontraproduktivan. Pogotovo u današnje vreme, kada je u društvu sve okrenuto prema spolja, moramo učiti da razvijamo to poverenje prema unutrašnjem.
Naša duševna osobnost nije savršena. Samo je savršena duševna esencija koja je u nama i u tom delu Univerzalne duše, esenciji koja je deo duše, nalazi se ono što je najplemenitije u nama. Naša duševna osobnost nije savršena, a ta esencija savršenstva, to božansko u nama je prisutno kod jedne meditacije, prave molitve, istinske duhovne prakse i povezivanja sa Kosmosom. Svaki istinski duhovni Red, duhovna Škola, te ezoterni spiritualni, a ne dogmatski i egzoterni pravci u religijama, imaju tu vezu sa Kosmosom, a za svakog pojedinca je važno da je svestan te veze. Jedan takav duhovni pravac može samo ponuditi alate. Na početku puta imamo osećaj da se nalazimo pred jednim ogromnim brdom, jednom nepoznanicom, tunelom u koji ne znamo ni kako tačno da uđemo ni kuda da se krećemo, ni gde ćemouzaći. Kako se napreduje sve je svetlije i dolazimo do prvo malih, a zatim sve većih rezultata, dok se ne dogodi ono što nazivamo velika iluminacija. Ima mnogo malih iluminacija, ali postoji jedna velika, a za nju se ne može znati kada će doći. Ona dolazi zato što idemo tim stepenicama, zato ona dolazi k nama. Kada je dostignemo, tek onda započinje jedan veliki razvoj, samo na jednoj drugoj ravni.
I za kraj ovog teksta, hteli bi nešto reći o tome šta znači ići mudro putem, putem na kome ćemo istinski skupiti znanje koje je potrebno za razvoj naše duše, te koji su preduslovi za to. O tome govori jedan važan duhovni zakon – ZAKON ODABIRA. Znanje je stanje spoznaje ili razvoj spoznaje o nekom stvarnom događaju ili istini. Znanje je zbir činjenica i istina koje su prikupljene na polju iskustva, poučavanja ili duhovnog uključivanja, bez predrasuda s obzirom na izvor podataka. Mudrost, koja nije svima zajednička dolazi nekim ljudima, tragaocima na Putu, prema ZAKONU ODABIRA.
On ima više postulata:
Ti bi trebalo da žudiš za mudrošću sa srcem slobodnim od sumnje
Ti ne bi trebao biti lakoveran
Ti bi trebao tragati slobodnom voljom
Tvoja molba bi trebalo biti skromna i iskrena
Ti se približavaj sa strahopoštovanjem prema onome što je sveto
Ne zbog prava, nego usled posebnog privilegija, trebalo bi se veseliti znanju
Ti bi trebao nesebičnim srcem kod svečanog obeda mističnih mudraca piti vino i jesti hleb
Ti bi trebao voleti svog bližnjeg ljubavi radi koju je Bog dao
Ti bi se trebao pripremati za tvoj zemaljski životni zadatak
Ti bi trebao ustrajati uz trojstvo: posvečenje, učestvovanje i zajednička izgradnja
Neka je istinski unutrašnji mir sa nama, u vezama Svetla i istinskog služenja čovečanstvu!
Commentaires