top of page
Writer's pictureZorica Petrašinović

P E S M E

LJUBAV


Noćas bih mogla

da ljubim svakog,

da drhtim i čeznem

obgrljena zvezdama.


Noćas bih s mesečinom

zanesena plovila

da nađem svoj put,

i svoje želje dojila

tvojim nepostojanjem.


Noćas prizivam ljubav

u tebi dalekom,

što još ni rođen nisi

u našem bivstvu.


Noćas sam ljubavlju

spojena sa vasionom,

a ta ljubav ti si,

moj nepostojeći.


Noćas bih mogla

da ljubim svakog.





MISLI SE MOJE ROJE


Misli se moje

haotično roje

među lišćem.

Između grana

su nebom spojene

i rasute

u dosadi ovog dana

što se vuče

između oblaka tmurnih

i jesenjih uvelih trava.

I stvara mi osećaj nedovoljnosti.





NEGDE NA PUTU TRAJANJA


Protiču ljubavi i vozovi

grle se kao kao buketi

zvezde,

godine izvlače lozovi

i one nehajno jezde

kao rascvetale latice,

ubrane.

Život je vašar lepih

reči

i izgubljenih snova,

i teško da me neko spreči

da ludujem i tugujem,

da se veselim

i drugujem,

da samujem i pevam,

da drhtim

i snevam,

negde na putu

trajanja.

Kommentare


bottom of page