SEME KAO USLOV NEZAVISNOSTI

Neko će reći da je ovakvim naslovom Semenu dat prevelik značaj, (kao što vidite i ovom tekstu Seme pišem velikim S), međutim u narednoj analizi će se, verujem, potvrditi date tvrdnje. Naime, većina današnjih država, od najvećih do onih manjih nastale su iz ratova. Svako bi da izgradi sopstvenu samostalnu i nezavisnu državu. O čemu je ovde reč? Ako pogledamo istorijske podatke videćemo da su ratove dobijale isključivo države i vojske koje su imale besprekorno organizovan sistem koji je obezbeđivao dovoljnu količinu hrane za vojsku pre svega, ali i za civilni svet koji je činio samu državu. Možda je najslikovitije prikazati značaj hrane na primeru opsade zamkova, gradova pa i čitavih država. Mnogi osvajači bi pokušali da zauzmu važne zamkove kako bi porazili svoje protivnike i tako potčinili protivnički narod. Možda možemo vrlo pojednostavljeno zaključiti da su zamkovi – gradovi koji su imali razvijen sistem obezbeđivanja hrane na duži rok uspevali da odole najžešćim i najdugotrajnijim opsadama. Takvi zamkovi su vremenom prerasli u države.

Možda je najzanimljiviji događaj koji direktno i indirektno govori o značaju hrane (ali i proizvodnje hrane) opsada Masade. Masadu je osnovao i „izgradio“ jevrejski car Irod, koji je već ratovao sa Rimljanima i spoznao kuda ide širenje rimskog carstva i koji je zamislio da bi spas za svoje podanike u slučaju opasnosti mogao naći na platformi Masade koja je okružena više stotina metara visokim liticama. Sama zaravan je u periodu gradnje (od 37. g.p.n.e do 31.g.p.n.e) organizovana za proizvodnju osnovnih životnih namirnica, što je samo po sebi zahtevalo i proizvodnju semena. Irodovi podanici od struke su isprojektovali i sazidali cisterne za vodu u koje je voda stizala iskopanim sistemom kanala. Postoje pisana svedočenja da cisterne nikada nisu presušile. Tako sazidana i opremljena Masada 66. g.n.e. biva opkoljena od strane Rimljana i prvom Rimsko-jevrejskom ratu.

Kako je bilo zamišljeno Masada je bila neosvojiva punih sedam godina, što znači da punih sedam godina Masada nije bila ugrožena zbog nedostaka osnovnih životnih potrepština, kao što su hrana i voda. Da bi zauzeli Masadu Rimljani su morali pribeći lukavstvu, i to velikom i nepoštenom lukavstvu. Već 37 g.n.e. počeli su da zidaju rampu po kojoj bi stigli do zidina Masade. I ako su zbog situacije na terenu (zidine podignute na višestotina metara visokim liticama) Rimljani bili strateški i taktički i vojno u neuporedivo gorem položaju, nesmetano su napredovali, iskoristivši to podmuklo lukavstvo stvaljajući Jevreje u prve redove izgradnje rampe znajući da se Jevreji međusobno ne ubijaju.

Tokom perioda izgradnje rampe Jevreji u Masadi su postali svesni svoje sudbine kada je Rimljani budu zauzeli i doneli su odluku da izvrše kolektivno međusobno ubijanje kako niko ne bi živ dočekao ulazak Rimljana u Masadu. Čin međusobnog ubijanja je sproveden, jer vera nije dozvoljavala samoubistvo. Takođe je doneta odluka da se uništi i spali kompletno naselje izuzev...

Kada su Rimljani ušli u Masadu zatekli su sve mrtve Masađane. Spaljeno je sve osim skladišta hrane i cisterni sa vodom čime su Masađani hteli da pokažu Rimljanima da Masada nije pala zbog dugotrajne opsade koja bi prozrokovala glad i usled toga nesposobnost odbrane. Da nije bilo rimske podle lukavosti Masada nikad ne bi bila pala i bila zauzeta, jer su oni mogli da sebi obezbede dovoljne količine potrepština da ni jedan osvajač ne bi mogao da pomisli da će zauzeti Masadu tako što bi dugotrajnom opsadom doveo do nestašice hrane.

Na primeru Masade možemo zaključiti da sloboda, samostalnost i nezavisnost počivaju upravo na Irodovoj strategiji koju je osmislio osnivanjem Masade, a to je strategija organizacije društva i države tako da osnovne potrebe društva nikad ne budu dovedeni u pitanje. Irod je u organizaciji funkcionisanja i odbrane Masade organizovao vojsku i vojnike u broju koji omogućuje uspešnu odbranu. Pored vojske organizovana je i prozvodnja za potrebe svih stanovnika. U okviru proizvodnje glavno mesto je uzimala poljoprivreda i proizvodnja prehrambenih proizvoda. Na zaravni Masade organizovana je pre svega ratarska proizvodnja. Da bi ratarska proizvodnja bila održiva u dužem vremenskom periodu iskusni jevrejski zemljoradnici su uspešno iz tekuće ratarske proizvodnje i prinosa izdvajali seme za proizvodnju u narednoj godini. Tako je semenarstvo (u savremenom smislu) postalo najvažniji segment u oranizaciji odbrane Masade. Upravo to semenarstvo u Masadi je početak organizovanog i kontrolisanog bavljenja semenarstvom. I tada je postalo nedvosmisleno jasno da se seme i semenarstvo mogu definisati i opredeliti kao najvažniji proizvod i najvažnija delatvost za opstanak samog čoveka, a time svih oblika organizacije ljudi.

I pored toga što nije potrebna velika pamet da se shvati veličina značaja semenarstva za kvalitetnu ratarsku proizvodnju, u ogromnom broju zemalja nema ni traga od semenarstva, već se većina zemalja oslanja na nabavku semena kod velikih svetskih (čitaj Američkih) proizvođača, koji upravo kroz plasman svoga semena uz permanentnu borbu za zatiranje svakog lokalnog semenarstva, dovedu zemlje kupce praktično u neokolonijalni položaj.

Da Srbiju savetuje, jevrejin, Irod (osnivač Masade), a ne grupa ili možda smo jedan Jevrejin, možda savetnik onih drugih on bi rekao: Vi u Srbiji ste stvoreni da se bavite ratarstvom i to ratarstvom zasnovanom na sopstvenim resursima, jer ako su Masađani na pustinjskoj visoravni uspeli da organizuju pre svega ratarsku proizvodnju koja je obezbedila hranu za sedam godina ratovanja sa Rimljanima i na kraju da osvajačima ostavi pune magacine hrane, vi sa vašim resursima nemate nikakve potrebe da zavisite od bilo koga. Imate sve uslove za slobodan i nezavistan razvoj i napredak – rečju: slobodu...

Na koje resurse bi Irod mislio:

PRVI RESURS – ZEMLJIŠTE

Ako želimo da definišemo koja je to privredna aktivnost u Srbiji kojom se treba baviti svakako treba izanalizirati resurse kojima zemlja raspolaže. Osnovni resurs koji treba posmatrati jeste teritorija koju država zauzima i tom prilikom utvrditi strukturu i osobine teritorije.

Ukupna teritorija, odnosno površina koju Srbija zauzima je 8.836.400 hektara, od čega je poljoprivredno zemljište 6.110.000 hektara, dok je pod šumama 2.252.400 hektara, a nepoljoprivredno zemljište zauzima 1.474.0 hektar. Iz svega iznetog može se zaključiti da je Srbija izrazito poljoprivredna zemlja.

Daljom analizom poljoprivrednog zemljišta uvidećemo da oranice čine 56,46% poljoprivrednog zemljišta što iznosi 3.380.000 hektara, odnosno 40% čitave teritorije. Pored oranica Srbija raspolaže sa još 811.000 hektara pašnjaka i 612.000 hektara livada, 307.000 hektara voćnjaka i vinograda, ali nažalost Srbija ima oko 1 milion hektara neobrađenog zemljišta (parloga) koji se relativno lako može staviti u funkciju bilo stočarstva, bilo ratarstva.

Još jednom: po faktoru teritorije Srbija je poljoprivredna zemlja.

DRUGI RESURS – VODA

Drugi resurs kojim Srbija raspolaže je dovoljna količina vode. Naime Srbija je veoma bogata, kako nadzemnim tako i podzemnim vodama.Vodotokovi su priličo ravnomerno raspoređeni po čitavoj teritoriji a time i poljoprivrednom zemljištu.

Maksimalno korišćenje vodnog bogatstva u poljoprivredi zahteva mnogo aktivniji odnos prema navodnjavanju, što, da bi se omogućila primena najsavremenijih sistema za navodnjavanje, zahteva izgradnju infrastukture za dovođenje vode do svake parcele.

TREĆI RESURS – RADNA SNAGA

Treći,od ukupno četiri dovoljna i potrebna resursa je radna snaga. Naime u Srbiji živi oko 7 miliona stanovnika. Svi stanovnici svakog društva, po prirodi funkcionisanja svakog organizovanog društva moraju raditi i stvarati novu vrednost kako bi se društvo razvijalo. U okviru ukupno posmatrane raspoložive radne snage Srbija raspolaže velikim brojem stručno osposobljene radne snage i to kako kvalitetnog i stručnog inženjerskog – agronomskog kadra, tako i poljoprivednim tehničarima i neposrednim poljoprivrednim proizvođačima sa sela.

Inženjerski (agronomski) kadar nastao je i stalno se usavršavao na svetski priznatim Poljoprivrednim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Nišu, ali i brojnim Instutima za ratarstvo, strna žita, kukuruz, povrtarstvo... Pored fakulteta u Srbiji je iškolovan veliki broj poloprivrednih tehničara u velikom broju srednjih poljoprivrednih škola šrom republike. Navedene okolnosti, postojanje brojnih obrazovnih poljoprivrednih institucija,. su garant kvaliteta poljoprivredne proizvodnje.

Kada se govori o radnoj snazi kao resursu, neuposlena radna snaga je neiskorišćen resus a poljoprivreda je radno intenzivna delatnost koja koja može da angažuje ogromnu količinu rada i bitno vodeća oblast u rešavanju društvenog problema nezaposlenosti.

ČETVRTI RESURS – poljoprivredna nauka SEMENARSTVO

ČETVRTI privredni RESURS, koji nije prirodni resurs već je razvijen da bude resurs jeste poljoprivredna nauka, na prvom mestu semenarstvo. Poljoprivredna nauka – agronomija – semenarstvo jeste resurs ako se razume da, na primer kod kukuruza kao najdominantnije ratarske kulture. Jedan kilogram osnovnog semena kukuruza ima potencijal rodnosti, odnosno iz jednog kilograma osnovnog semena kukuruza dobija se 100.000 kilograma merkantilnog kukuruza. Na ovaj način proizvodnja kukuruza više nije proizvodnja hrane, već se radi o proizvodnji sirovine, dakle ratarska proizvodnja postaje osnova i sigurnost razvoja industrije

Narednih nekoliko (ptr) fotografija slikovito pokazuju taj ogroman potencijal rodnosti. Naime iz jednog kilograma Osnovnog Semena kukurza (prikazano na prvoj fotografiji)

proizvede se 1.000 kilograma Semena a od 1.000 kg semenskog kukuruza proizvedese 100.000 kg merkantilnog kukuruza.

Upravo je ovaj primer semenske proizvodnje razlog bezkompromisne borbe velikih svetskih proizvođača za ostvarivanje monopolskog položaja na svetskom tržištu Semena

Upravo iz razloga stvaranja uslova za sopstvenu nezavisnost rukovodstvo novooslobođene Jugoslavije već 1945. godine, koristeći Irodovu strategiju uspostavljanja države koja sopstvenim resursima obezbeđuje rešavanje jednog od najvećih problema čovečanstva, a to je glad, osniva prvi Institut za oplemenjivanje biljaka čime su stvoreni uslovi za posedovanje i četvrtog resursa ratarske proizvodnje koji nije prirodan, ali objedinjuje ostala tri prirodna resursa: zemlju, vodu i ljudstvo čime postaje ključni faktor ratarske proizvodnje, a posredno time i nezavisnosti nacije.

Za ukupnu ratarsku proizvodnju neophodno je obezbediti kvalitetno seme. Najveći kapital, pa time i resurs za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju predstavljaju dostignuća ostvarena u domaćim naučnim poljoprivrednim instututima sposobnim da proizvedu kvalitetno seme. Instituti sa reputacijom stvaraoca i proizvođača visoko rodnog semena su pre svega: „Institut za kukuruz Zemun Polje“, “Institu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad“, „Institut za povrtarstvo Smedrevska Palanka“, ali tu su i trenutno posrnuli „Institut za ratarstvo Kragujevac“, „Institut Zaječar“, Aleksinac...

Zaključak ili umesto zaključka:

• Spajanje napred pomenutih (četiri) resursa, odnosno njihovim organizovanim aktiviranjem stvaraju se uslovi za organizovanu ratarsku proizvodnju na ukupnoj površini 3,5 do 4 miliona hektara.

• Ovako koncipirana ratarska proizvodnja više ne znači da se radi o ratarskoj proizvodnji namenjenoj isključivo prehrani stanovništva. Ovako koncipirana i osmišljena ratarska proizvodnja je izvor sirovina za industrijsku proizvodnju i energetiku.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA

• Ukoliko bi na ukupnoj površini oranica zasnovali zasnovali proizvodnju kukuruza obezbedili bi hranu (sirovinu) za stočarsku proizvodnju za 10.000.000 junadi

• Kroz stočarstvo stvara se osnova za razvoj mesne industrije (stoka postaje sirovina) i vrednost ratarske proizvodnje uvećava i do 7 puta.

• U našem primeru vrednost ratarske proizvodnje na ukupnim oranicama iznosi više od 7.000.000.000 evra.

• Ratarska proizvodnja pretočena u sirovinu za stočarstvo omogućuje industrijsku prehrambenu proizvodnju ukupne vrednosti više od 40.000.000.000 eura

ENERGETIKA

• Ukoliko bi na ukupnoj površini oranica zasnovali zasnovali proizvodnju kukuruza obezbedili bi biomasu za proizvodnju električne energije (struje) u bioelektranama snage 8 Đerdapa.

• Razvojem stočarstva i povećanjem broja grla (zasnovano na povećanju rataske proizvodnje namenjene stočarstvu) višestruko se povećava količina nus proizvoda (osoke i stajskog đubriva) koji takođe predstavljaju bio masu za proizvodnju električne energije, čime se bilansno dodatno uvećavaju kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

• Sa navedenim resursima Srbija ima potencijal sopstvenog potpuno zaokruženog proizvodnog kruga i dovoljnost sopstvenog tržišta čime se postiže ekonomska nezavisnost, odnosno ekonomska samostalnost, što je prvi korak na putu snažnog privrednog razvoja koji ne može biti uzdrman spoljnim uticajima, što vodi ne samo ekonomskoj samostalnost već potpunoj slobodi i nezavisnosti..

• Kao što smo već konstatovali resursi nam omogućavaju i dozvoljavaju razvoj poljoprivrede kao osnovne privredne delatnosti majke svih ostalih delatnosti i aktivnosti.

Prethodnim objašnjenjima i činjenicama nedvosmisleno je pokazano da su seme i semenarstvo osnovni povezujući faktor u ratarskoj proizvodnji koja je osnov proizvodnje svih vrsta hrane i time, u čovečanstvu, sebi obezbedila i počasno i suštinski najznačajnije mesto.