Seme Ljubavi i Dobra

Ovaj naslov odgovara trenutku u kom se piše. Naime, približava se Uskrs, a nedavno je bio veliki Praznik – Blagovesti. Na Blagovesti je javljeno Devici Mariji da je posejano Seme Ljubavi i Dobra, i da će to seme postati čovek – sin Božji. Božji, sin Sin Ljubavi, Sreće, Dobrote, Požrtvovanosti, Mira, Rada, Dobronamernosti, Istine...

U prethodnom broju časopisa „Tajni začin“ pisali smo o semenu, a naslov tog prvog teksta o Semenu (Seme uvek pišemo sa velikim S) je bio Sveta reč Seme. Da smo izabrali pravi naslov, pre svega nalazimo u Bibliji u Novom Zavetu u Jevanđelju po Luki koji tumačeći Hristovu priču o sejaču započinje račima: „SEME JE REČ BOŽJA“. To će reći da je seme više od svete reči ono je reč Božja. Zato Semenu pristupamo sa posebnom pažnjom analizirajući ga iz svih, materijalnih, ali ne samo materijalnih uglova, konstatujući da se Seme može posmatrati i kao materijalna osnova opstanka i produženja biljnih i životinjskih vrsta, kao i samog čoveka, ali se može posmatrati i simbolički kao osnov svih pojava u životu. Tako možemo govoriti o Semenu dobra i kao suprotnost semenu zla (kad pišemo o zlu seme pišemo malim slovom i tako uvek kada se radi o negativnim pojavama). Tako razlikujemo Seme rada i seme lenjosti, Seme ljubavi i seme mržnje, Seme mira i seme rata, Seme Požrtvovanosti i seme samoživosti i bahatosti, Seme sreće i seme nesreće, Seme Istine i seme laži.

Upravo je Hrist kroz priču o sejaču ukazao na neophodnost negovanja i razvijanja Semena (sa velikim S) dakle Semena čiji će rod ustostručiti lepotu i lakoću života,

Priču o sejaču Hrist je ispričao u alegorijama govoreći o Semenu kao osnovi i suštini života, ali ukazujući da nije svejedno kako i gde se seje, upućujući na dubinu i značaj odnosa prema Semenu i načina njegove upotrebe.

Te Hristove reči u Jevanđeljima su opisali apostoli i jevanđelisti Matija, Marko i Luka

Hristova priča o sejaču Po Mateju

Gle, iziđe sejač da seje. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

Ko ima uši da čuje neka čuje.

Tumačenjepriče o sejaču po Mateju

Svakome koji sluša reč o carstvu - a ne razume - dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani.

A posejani na kamenito tle, to je koji reč sluša i odmah je s radošću prima; ali nema korena u sebi, nego je nestalan, pa kada nastane nevolja ili gonjenje zbog reči, odmah se sablažnjava.

A posejani u trnje, to je koji reč sluša, no briga za ovaj svet i prevara bogatstva guši reč, te neplodan biva.

A posejani na dobru zemlju, to je koji sluša reč i razume, koji i rod rađa i donosi, jedan po stotinu, drugi po šezdeset, a treći po trideset.

Hristova priča o sejaču Po Marku

Eto, iziđe sejač da seje. I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, i dođoše ptice te ga pozobaše. Drugo pade na kamenito tle, gde nemaše mnogo zemlje, i odmah izniče, jer nemaše duboke zemlje. A kada sunce iziđe, bi sprženo, i kako nemaše korena - usahnu. Treće pade u trnje, i naraste trnje te ga uguši, i ne donese roda. Četvrta pak padoše u dobru zemlju, i davahu rod koji je napredovao i rastao, i donese tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko. Ko ima uši da sluša, neka sluša.

Tumačnje priče o sejaču po Marku

Sejač seje reč. Ovi su kraj puta posejani, gde se seje reč, i kada je čuju, odmah dolazi satana i uzima reč posejanu u njima.

I ovi su slično posejani na kamenitom tlu, koji kada čuju reč, odmah je s radošću primaju, i nemaju korena u sebi, nego su nestalni, pa kad dođe do nevolje ili gonjenja zbog reči, odmah se sablazne.

A drugi su, što su posejani u trnju; to su oni koji reč čuše, i svetske brige, te prevara bogatstva i žudnje za drugim stvarima uvlače se i guše reč, te neplodna biva.

A oni što su posejani na dobroj zemlji, slušaju i primaju reč, pa donose rod tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko.

Hristova priča o sejaču Po Luki Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga, A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.

I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.

Tumačenje priče o sejaču po Luki

Seme je reč Božija. A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo, i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.

A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dođe vreme kušanja otpadnu.

A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.

A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju". Ovo govoreći povika: "Ko ima uši da čuje neka čuje."

Bog stvori svet i čoveka po svom obličju i dade mu mnoge veštine i što je najvažnije dade mu slobodu da te veštine slobodno koristi, ali čovek ne beše spreman za tu slobodu, pa je Bog morao da kroz kazne pokuša da stvori red na Zemlji, koju je takođe stvorio. Uvidevši da nije zadovoljan svojim delom najpre je pustio potop na Zemlju. Uvidevši da potop nije dovoljan da se uspostavi red i mir na Zemlji rešio je da pošalje na Zemlju novo Seme, koje može biti i jeste jače od svih svih zala i nedaća a to je Seme Ljubavi – Isus Hristos. Isus je svojim pričama i propovedima širio znanje i razumevanje i što je najvažnije širio je Ljubav, ali Hristovim propovedima postoji i jedna rečenica koja kaže: „Ko ima uši da čuje neka čuje“ što će reći da nisu svi još spremni da čuju reč Semena Božijeg što je izvor mnogih nedaća i rušenja Božije harmonije.

Tako je čovek iz neznanja, a neverujući Tvorcu, rešio da uzme u svoje ruke Božiji posao i Božiju nadležnost i, takođe iz neznanja i pohlepe, počeo da kreira nova semena koja nisu po Božijoj volji – genetski modifikovana semena koja po svojoj suštini znače narušavanje kosmičke harmonije i ravnoteže i veoma su opasna za budućnost čovečanstva.

O temi semena iz ugla genetske modifikacije u sledećem nastavku serijala o Semenu...