ili pre početka...
1.DEO – SIMBOLIKA
U davna vremena čovek je posmatrao dan, pogotovo noć, te je to povezivao sa događajima na zemlji...
Vatra, jedan od prvih simbola koja je došla “s neba“, uz pomoć munje, zadržala se sve do danas kao simbol u svakoj sveći koju palimo, kao “božanski znak“, prisutnost samog Stvoritelja ili njegove poruke. U religijskim tekstovima On se obraća iz “gorućeg grma“ ili kažnjava neposlušne munjama. Vatra ili plamen u Redovima oduvek je značio simbol Svetla, onog kojem težimo u našem samorazvoju. Dakle, vatra ili svetlo uvek ima centralnu simboliku u svim ljudskim nastojanjima kada se obraća 'Svevišnjem'!
No, šta je to simbolika uopšte?
Postoje razne definicije, no ukratko i najjasnije možemo reći da simboli zamenjuju neke reči, pojmove, pa čak i čitave događaje, sisteme, opredeljenja, duhovne, političke ili ekonomske smerove i tako dalje. Simbol mora biti prepoznatljiv i u najkraćem mogućem smislu mora ukazivati na svoje značenje, jednoznačno ili pak višeznačno!
Kroz istoriju, Slobodno zidarstvo se razvijalo, u stvari, istrglo svoj put iz konglomerata raznih disciplina proučavanja odnosa čoveka i Stvoritelja. U tom procesu nije bilo samo, već su prema raznim osobinama, razni smerovi samospoznaje nalazili svoje sledbenike i vođe, čineći današnju scenu raznih društva koje bave samospoznajom. Svako od tih društava, pa tako i Slobodno zidarstvo, pokušava da uhvati tradicijski niz sa prapočetkom stvaranja i svog postanka. Svi znamo da je to besmisleno, tražiti zidare, rozenkrojcere i slične u dalekoj prošlosti, ali poistovetiti se sa tragaocima za Stvoriteljem, odnosom sa Njim i putem kojim prolaze generacije hiljadama godina, svakako.
Drevna čežnja spoznati samog sebe, menjala je odela kroz istoriju ali telo je ostalo, još uvek, isto. Najvažniji cilj samospoznajnog procesa je promeniti sebe na bolje i još bolje, uštimavati sve više i više vibracije kako bi se civilizicijski nedostaci stresli sa tih naših odela, kako bi ona mogla zasijati punoćom Svetla kojem težimo.
U neka davna vremena, znanje i praksa spoznaje, bila su rezervisana na vrlo uski krug ljudi, te se esencija spoznaje uspela sačuvati sve do danas. Učeći sve više, tokom minulih vekova, Tajna se sve više povlačila, prema mestu gde i pripada, u nas same, u kreaciju Stvoritelja, u njegovo jezgro. U stvari, ona je i tu uvek i bila, samo se njeno pravo mesto nije moglo tako lako otkriti, kao što se ni danas ne može, bez pristanka čuvara Tajne, nas samih. Drugim rečima, ako je mi ne želimo ili ne znamo otkriti, ona će i dalje ostati za nas tajna. Ono što je prekriva jeste telo, ali još jači je pokrivač misao koja razmišlja telesno, materijalistički.
Da bismo to najlakše razumeli kao primer možemo uzeti saobraćajne znake, koji spadaju u teoriju saobraćaja na saobraćajnicama, ali i u praksi kada naučimo njihovo značenje.
Svaka grupa saobraćajnih znakova ima svoje tekstualno značenje koje za ispit moramo znati. No, kada sednemo u automobil, znake vremenom više ne prepoznajemo po njihovj definiciji već ZNAMO šta oni znače, čak i kada ih zapazimo krajičkom oka, pa se prema tome ponašamo u prometu.
Isto je tako i sa simbolima u mistici, svim Redovima (društvima) a posebno u slobodnom zidarstvu. Svako učenje, ali i religijski pravac ima svoje grupe simbola po kojima su prepoznatljivi. Ipak postoje UNIVERZALNI SIMBOLI koje možemo naći u svim sistemima i praksama, pa i u prometu! To su geometrijski simboli, jednostavni i složeni, sa manje ili više složenom nadogradnjom. U prometu su to tri vrste znakova – okrugli, trouglasti i kvadratni.
U Slobodnom zidarstvu najpoznatiji simbol šestara i ugaonika geometrijski možemo predstaviti kao dva trougla, doduše bez baze, ali u suprotnim smerovima. Tri tačke ili trougao kao lik, najjednostavniji je oblik ravnine. Dva trougla u zbroju vrhova ili bridova daju 6, što je pak numerički simbol ravnoteže duhovnog i materijalnog nivoa, za razliku od broja 4 koji predstavlja kvadrat i simbol je ravnoteže samo u materiji.
No, vratimo se samoj simbolici, jer tumačenju simbola nikad ne vidimo kraja.
Simbolika i upotreba istih kroz ritual, zvano ritualistika, dva su vrlo važna predmeta koja nas podučavaju u samorazvoju, uz tekstualni doprinos kroz razne lekcije, učenja, alegorije, misterije i sl. Ovde moram naglasiti da se simbolika može izraziti i tekstualno, mada se opet sve svodi na geometriju od početne tačke, kruga, te kružnice, pa sve do mnogouglova i geometrijskih likova. Prosto se nameće pitanje, a gde su tu brojevi? Oni kao i njihove 'simboličke vrednosti' zatvaraju simboliku trougla koja glasi oblik-slovo-broj.
Kao kratkom uvodu u simboliku i ritualistiku, o čemu ćemo pisati i dalje dodao bih kratku priču kako sam se ja našao u svemu tome.
Kada sam bio mali, moja baka mi je odgovorila, na moje pitanje kamo ona ide posle smrti: „Sinko, u više svetove do kojih ne može svako doći! Ti ćeš učiti razne nauke da nađeš lek protiv smrti koji ćeš meni doneti“. „A kako?“ - pitao sam. „Sinko, postoje jedne lestve koje ćeš naći i po njima se uspeti do mene. Ne brini, sve u svoje vreme.“
Kao dečaka ta me priča bajkovito zadovoljavala, no njeno pravo značenje – pojašnjenje, dogodilo se puno godina kasnije u saobraćajnoj nesreći. Svoje doživljaje stanja neću prepričavati, samo ću reći da su mi dali dovoljno volje i motiva da krenem istraživati „PUT“ koji je spojnica ovoga i onoga sveta, lestve. To stanje je bilo darovano, tada ga nisam ja proizveo, no sa godinama sam naučio i to stanje dosegnuti i koristiti u samorazvojnom procesu.
Veliki udeo u mom samorazvojnom procesu imala je simbolika i dakako, kasnije, ritualistika.
Primenjena simbolika u ritualu razmiče velove koji nas dele od drugih svetova, nespoznatljivih neupućenima, koji nisu samo profani iliti neinicirani.
Kako je ovaj časopis elektronski, vrlo rado ću odgovarati na pitanja, koja možete postaviti na na mail čaopisa.
Rekao sam
Nastaviće se...
Comments