STARA PESMA
Iskoči iz mene pesma stara.
Izlete, odnekud, iz sećanja
I zabode se u noć.
Usnuli svet preda mnom
i treperavih zvezda moć,
raspali ugašeni sjaj.
I prodre mi u zenice.
Doleprša, iznebuha, plava ptica
I donese mi žudnje daleke, nižući ih u perle,
Što mirišu na školjke
I neke drhtaje meke.
Oživeše moje magične moći.
I ceo svoj, dosadašnji život,
Poklanjam baš ovoj noći.
SNEGOVI BELI MOGA KRAJA
Snegovi beli moga kraja
Pocepaše moje daleke godine.
I kao krpe na krovovima
Prekriše zaboravljene snove
Od mekih pahulja belih.
Skliznuše dodirnuti čežnjama
I radosnim svetovima,
Sve od bisera celih.
Vraćam im se ushićena i čista,
Od beline koja blešti.
I da sam bilo gde u Vasioni,
moja duša onako, dečje, blista,
kad snegovi beli moga kraja
pocepaju moje daleke godine.
Comentarios