Gilad Sommer
Mnogi od nas žele da promene svet. Kako to ostvariti?
Pre svega, očigledno je da ne težimo samo da promenimo svet – svet se ionako menja, bez obzira na to što mi činili. Stari filozofi su mudro tvrdili da je jedino stalno u prirodi – promena.
U stvarnosti, to nije promena koju mi tražimo, mi tražimo sigurnu, pozitivnu promenu – skretanje toka reke, usmeravanje prema svetlijoj budućnosti čovečanstva.
Niko od nas ne može sam za sebe da ostvari značajnu promenu.
Premda su nam svima poznata imena velikih ljudi koji su podstakli velike istorijske promene, takvih je pojedinaca malo i izuzeci su. Međutim, ni ti veliki ljudi nisu radili sami. Oni su bili vrh ledenog brega ili planine, ali nikada usamljeno ostrvo.
Koji su, dakle, putevi ostvarenja takve promene?
Moramo biti idealisti, zato jer jedino idealisti mogu da zamisle bolji svet.
Moramo biti filozofi, zato jer samo onaj koji voli mudrost oslobođenu od subjektivnosti i predrasuda, može pronaći ispravan način za ostvarenje svojih ideala.
Moramo biti volonteri, zato jer taj novi svet neće biti sagrađen od misli, molitvi ili želja, već delovanjem – delovanjem ostvarenim slobodno, efikasno i sa najboljim namerama.
Istražimo malo dublje te puteve.
Idealizam
Idealista intuitivno oseća razliku između onoga što jeste i onoga što bi moglo da bude. Idealista gleda srcem, zamišlja moguću budućnost, sanja o boljem svetu.
Idealizam je bio temeljno polazište Sokratu, Platonu i klasičnim filozofskim školama, bio je u korenu renesanse i pokreta za građanska prava u mnogim državama.
Idealizam je u srcu svakog ko se bori za pravdu, svakog istinskog umetnika i religijskog vođe. Bez idealizma nema napretka, ali ne napretka u smislu novih tehnologija, već u istinskom smislu ljudskog napretka – samospoznaje i samoostvarenja.
Filozofija
Filozofija je ljubav prema mudrosti. Filozof teži da prepozna istinu i da živi u skladu sa njom.
Filozofija je suprotnost dogmi i predrasudama. Filozof se nikada ne vezuje za mišljenja, već stalno propituje znanje, praktično i pod unutrašnjim svetlom razuma.
Baš poput Sokrata, filozofi su “obadi” društva koji uvek razotkrivaju licemerstvo te istovremeno daju primer moralnog života.
Volonterstvo
Za volonterstvo se danas smatra da je to delovanje bez primanja novčane naknade, ali poreklo reči je u latinskoj reči voluntarius, što bi značilo dobra volja. Odnosi se na delovanje koje je preduzeto dobrovoljno, a manje je važno prima li osoba za to novčanu naknadu ili ne.
No, da bismo mogli delovati dobrovoljno, prvo moramo osloboditi našu volju.
Delovati iz želje za naknadom, iz želje da se drugima sviđamo, iz straha, zbog dodvoravanja ili prisile, samo su neki od primera kako našu volju mogu zarobiti niži aspekti naše prirode.
Povezani pristup
Idealizam, filozofija i volonterstvo – ta tri puta moraju biti povezana kako bi se ostvarili korisni, pozitivni i dugoročni rezultati.
Biti idealista bez filozofskog promišljanja recept je za fanatizam. Mnogi fanatici mogu intuitivno spoznati arhetipsko – duhovne stvarnosti i u svojoj biti žele od sveta učiniti bolje mesto, ali bez promišljanja i unutrašnjeg preispitivanja njihove napore pokvariće njihove lične sklonosti, uverenja i predrasude. Oni ne preispituju svoja uverenja u svetlu razuma, zato njihova slika boljeg sveta postaje odraz njihovih subjektivnih zamišljanja i prošlih iskustava.
Kada je združen sa filozofijom, idealizam uviđa da se prva i najvažnija promena mora dogoditi unutar nas samih. Ne smemo tražiti od drugih da rade ono što mi sami ne bismo.
Sanjamo o miru u svetu, ali nismo sposobni da živimo u miru sa komšijama ili sa vlastitim roditeljima. Govorimo protiv nasilja i podupiremo prihvaatanje različitosti, ali jao onome ko se ne slaže sa nama. Zalažemo se za saosećanje prema životinjama, ali se prema drugim ljudima odnosimo sa nepoštovanjem.
Ostvarivanje promene u svetu je poput kružnog talasa na vodi, počinje u središtu, a središte za svakoga od nas uvek smo mi sami.
Volontiranje bez filozofije takođe je beskorisno jer postaje Sizifov posao, poput lekara koji stalno leči samo simptome bolesti, ali nije u stanju da izleči samu bolest. Tako imamo beskrajne ratove protiv gladi, siromaštva, droge, ali i samog rata, što ne vodi nikuda niti ostvaruje bilo kakav napredak.
Kada su velike vođe poput Buddhe, Isusa, Martina Luthera Kinga i Mahatme Gandhija nastojali da pomognu čovečanstvu, pokušali su preneti određena znanja da bi ljudi mogli bolje da razumeju sebe i žive bolje, drugim rečima, podučavali su ih filozofiji. Uvek je bolje naučiti gladnog čoveka da lovi ribu, nego mu dati ribu.
Konačno, idealizam i filozofija bez volontiranja nalik su duši bez tela.
Bez volontiranja, idealizam i filozofija ostaju samo dobra volja, ali ne i praktičan pristup životu. Ne vode konkretnim rezultatima i ostaju neostvareno sanjarenje. Snaga uma je nepobitna, ali ne možemo razmišljajući da ostvarimo bolji svet.
U istoriji čovečanstva nikada se pozitivne promene nisu dogodile bez korisnog delovanja pojedinaca, grupa ili zajednica dobre volje, koji su znali kako da povežu idealizam, filozofiju i volontiranje.
Comments