Pitagora
Besmrtne bogove najpre, po zakonu kakav je propis,
poštuj i zakletvu čuvaj, a zatim dične heroje,
i još bogove poštuj pod zemljom, po zakonu radeć’.
Poštuj i roditelje i najbliže srodnike svoje.
A od ostalih biraj za druga najboljeg od svih.
Rečima popuštaj blagim i delima korist što nose.
Prijatelja svoga ne mrzi zbog pogreške male,
dokle god možeš, jer sila do nužde boravi blizu.
To, eto, znaj, a navikni vladati ovim:
trbuhom najpre i snom i požudom polnom i gnevom.
Sramotu nikakvu nikad ne čini, ni s drugom,
ni kad si sam; od sebe se najviše stidi.
Zatim, pravdu izvršuj i delanjem svojim i rečju,
nemoj se navići da, ma u čemu, nerazborit budeš,
nego znaj da je svima smrtnicima suđeno mreti,
bilo ti drago da novac stekneš il’ izgubiš opet.
A što, božanskom sudbom, smrtnici imaju muka, kakav god udes da imaš, podnesi i nemoj se ljutit, Priliči pomoći koliko možeš, ali misli ovako: ljudima dobrim od toga Sudbina ne poklanja mnogo. Mnogi govori ljudima stižu, ima i loših i dobrih; nemoj se čuditi njima i ne daj da srce ti taknu.
Ako se laž koja zbori, ti blago odstupi, uzmakni.
A što ti kažem, to gledaj da svagda se izvrši u svemu: neka te niko, ni rečju, ni delom, ne podstakne da što učiniš ili da rekneš, što nije korisno za te. Razmisli pre nego počneš, da ne bi učinio ludost; svojstvo je jednog čoveka da radi i govori ludo. Nego izvršuj ono što neće te docnije mučit. Ništa ne čini što ne znaš, no uči ono što treba, tako ćeš moći svoj život provesti u najvećoj sreći. Niti za telesno zdravlje ne valja nehajan biti, ali u piću i jelu i vežbama umeren budi. Merom pak nazivam ono što neće ti zadati muka. Navikni čistim životom da živiš, i krotkim i smernim, pazi da ne radiš ono što budi zavist u ljudi. Nemoj bez potrebe trošiti, kao da za lepo ne znaš, niti tvrdica budi: u svemu je najbolja mera. Radi što neće ti škodit, a promisli pre nego počneš. Nikako ne daj da san na nežne ti spusti se oči pre nego posao svaki pretreseš onoga dana: »Gde li pogreših? Šta li učinih? Šta dužan propustih?«
Počni najpre od prvog i zatim pođi po redu: učini li zlo, prekori se; raduj se, ako učini dobro. U tom se vežbaj, to radi, i tome treba da težiš: takav trud izvešće te na put božanske vrline, kunem se onim što broj četvorni duši nam dade, izvor prirode večne. Za dobar svršetak se najpre bogu pomoli, pa pregni na pos’o. Kad postupiš tako, znaćeš besmrtni bog šta sredi, a šta samrtan čovek, kako se rastura sve i kako se zajedno drži.
Znaćeš i šta je pravo, u svemu je priroda slična, te očekuj šta treba, i sve će ti poznato biti. Znaćeš da ljudi sami navaljuju na sebe muke, jadni, jer dobara kad kraj njih se nađu nit vide nit čuju, a zla da se reše malo ih ume.
Takva sudbina vara smrtnike, i oni, k’o valjci, sada se amo, sad tamo, u stalnom kotrljaju jadu. Turobna pratilja Svađa u potaji nanosi štetu, zato je ne raspiruj, ne popuštaj, pa se povuci. Dive oče, ti sve bi od mnogih spasao beda kad bi svima pokazao kakva je narav u koga; Nego bez brige budi, jer ljudi božanskog su roda kojima priroda nudeć’ pokazuje svetinju svaku. Ako je do njih ti stalo, izlečićeš sve što ti kažem i jak bićeš, a dušu iz ovih ćeš nevolja spasti. Ne jedi jela što ih zabranismo u Očišćenju i Odrešenju duše, ocenjuj i misli na svaki propis uzevši razum odozgo da vozar ti najbolji bude. A kad ostaviš telo i uđes u slobodan etar, bićeš besmrtan, bog vekoviti, ne više smrtan.
Comments