ZOHAR

Zohar ili Knjiga Sjaja je osnovni kabalistički zapis, suština same Kabale, a neki kažu da Kabala jeste Zohar. Jasno ga definisati je skoro nemoguće. On objašnjava tajne Tore, Univerzuma i uopšte svakog aspekta života i postojanja. Moglo bi se reći i da je vodič ka izgubljenoj božanskoj prirodi naših duša. Sastoji se od 23 knjige, pisan metaforičnim, šifrovanim jezikom, kroz dijaloge mudraca. Međutim, posmatrati Zohar samo kroz fizičku prizmu je potpuno pogrešno. On je energetski izvor i direktni kanal božanske energije, tako da njegova moć prevazilazi materijalni svet. Samo posmatranje aramejskih slova u Zoharu ima metafizičku dimenziju koja donosi stanje mira, ispunjenosti, ima moć izlečenja, zaštite, tako da je dugo Zohar od strane laika smatran magijskim tekstom, pri čemu je takvo tumačenje prizemno i smešno. On je dobijen kroz Božansko proviđenje, kao i sama Tora, tako da ulazi i objašnjava najdublje tajne skrivene u ovoj svetoj knjizi.

Tora je Jevrejska sveta knjiga i predstavlja osnovni spis Judaizma. Shvata se kao doslovna Božja reč predata Mojsiju na brdu Sinaj 1280. godine p.n.e. Tora znači učenje, instrukcija, doktrina ili zakon. Sastoji se od pet knjiga, koje se nazivaju i Stari zavet, Mojsijev zakon, Pet knjiga Mojsijevih, Pentateuh. Tora sadrži Božje zakone po kojima Jevreji moraju da žive, kako u domenu religije tako i u običnom, svakodnevnom životu. Pored Pisane Tore, postoji i Usmena Tora, koja se prenosila sa kolena na koleno, a njen zapis je trajao petsto godina i u njemu je učestvovalo dve i po hiljade rabina. Pisanje je završeno oko 400 godina posle Hrista i naziva se Talmud.

Kao i Pisanu Toru, Usmenu je takođe dobio Mojsije i preneo je Jošui, a ovaj najstarijim Jevrejima i tako s kolena na koleno. Talmud je sveta knjiga za Jevreje i sadrži religiozno učenje Jevreja, tako i građanske zakone, privatno pravo, porodično pravo i kazneno pravo. Smatra se da je Toea više od religije, istorije, da nije ni pravni ni religijski izvor, nego nešto što prevazilazi sve to. Ona je opis odnosa Boga i čoveka, pokazatelj značenja i svrhe tog odnosa.

Pisac Zohara je najveći Kabalista u istoriji, Šimon Bar Johai, koji je živeo u drugom i trećem veku posle Hrista. Iako i dalje postoje debate oko autorstva Zohara, Među Kabalistima nije nikada bilo dileme da je tvorac takvog dela i kanal Božanske energije mogla da bude samo Duša pravednika, a da je jedini takav bio upravo Šimon Bar Johai. Nakon Rimskog osvajanja Svete Zemlje pod vođstvom svirepog Hadrijana, strašnog masakra nad Jevrejskim narodom, ruđenja Drugog Hrama 70. godine n.e. i kažnjavanja smrću verskih lidera, Šimon Bar Johai je, kao jedan od najvećih rabina, osuđen na smrt. Sa sinom je pobegao i skrivao se u izolovanoj pećini punih trinaest godina. Vreme su provodili u proučavanju Tore, tako da je takav odvajanja od materijalnog sveta doveo do velikog duhovnog pročišćenja. Šimon Bar Johai je postao dostojan da bude direktan kanal Božanske energije i da stupi u kontakt sa višm svetovima i Dušama preminulih pravednika. Po predanju, u stvaranju Zohara, njemu su direktno pomogle Duše Mojsija i proroka Ilije.

Nakon dugogodišnje izolacije i izlaska iz pećine, rabin Šimon je Zohar diktirao drugom rabinu koji je imao izuzetan talenat za pisanje u metaforama i alegorijama, tako da je suština bila skrivena pod velovima koji su samo posebni mogli da razumeju. Pisan je drevnim aramejskim jezikom, jednim od najstarijih poznatih jezika, kojim je govorio i Isus. U pisanom obliku on postoji od prve pojave pisma, a u govornom obliku se smatra da postoji od početka same ljudske civilizacije. Smatra se da je ovaj jezik izabran za pisanje Zohara, jer je otporan na negativne anđeoske uticaje i da kada se Bog obraća ljudima, koristi aramejski jezik jer je on direktan kontakt sa Tvorcem. Zbog toga su slova hebrejskog i aramejskog alfabeta ne samo sredstva već posebni energetski kanali ka višim svetovima.

Dalja sudbina Zohara je mistična koliko i sam njegov sadržaj. Vekovima je zapis bio skriven, jer čovečanstvo nije bilo duhovno spremno za njegovo otkriće. Rečeno je da će se Zohar pojaviti 1200 godina nakon rušenja Drugog Hrama (70. godine n.e.), po stotinu godina za svako od dvanaest izraelskih plemena. Rabin Šimon je smatrao da će doći doba kada će šestogodišnja deca moći da shvate Zohar.

Proročanstvo za otkriće Zohara se obistinilo. On se pojavio oko 1270. godine kod velikog španskog kabaliste Moše de Leona, za koga mnogi i danas smatraju da je on lično autor. Kako je Zohar dospeo u njegove ruke velika je misterija. Jedna pretpostavka je da je rabin Ramban iz Izraela brodom poslao knjigu svome sinu, ali je brod skrenuo sa puta i knjiga se nekako našla u posedu Moše De Leona. Druga pretpostavka je da je rukopis pronašao Arabijski kralj i poslao ga u Toledo u Španiji na prevođenje. U svakom slučaju, oko 1300. godine Moše De Leon je počeo sa širenjem brošura Zohara i na taj način je Zohar, posle više od jednog milenijuma, dospeo u svet koji je konačno bio spreman za njega.

Dalji uticaj Zohara na najveće umove i mudrace, koji su živeli nakon tog perioda, bio je neverovatan. Ceo kabalistički svet, bez obzira na podneblje, bio je opsednut proučavanjem ovih spisa i pokušajem da se oni dešifruju i shvate. U svakom slučaju, niko nije imao sumnje da se radi o najvrednijem zapisu koji je čovečanstvo videlo. Međutim, sve do pojave rabina Isaka Lurije, ili Svetog Arija. U 16. veku, niko nije uspeo da uđe u suštinu Zohara. Ari je bio najveći kabalista novog doba i jedini čiji je duhovni razvoj bio na tom nivou da može da protumači tajne Zohara, a čak i danas, petsto godina nakon Arija, njegova tumačenja ostaju nerazumljiva i neshvatljiva savremenom čoveku. Tek sa razvojem kvantne fizike mogu da se shvate ili samo naslute pojave kao što su paralelni univezumi, teorija struna, itd. Ari je još tada objasnio teoriju Velikog Praska o nastanku Univerzuma, nekoliko vekova pre zvanične nauke.

Pored kabalističkih mudraca, Zohar je vekovima opsedao umove najvećih hrišćanskih mislilaca i naučnika. Zasluga za predstavljanje Zohara hrišćanskom svetu pripada firentinskom grofu Piku de la Mirandoli, u petnaestom veku, za koga se smatra da je utkao Zohar i Kabalu u samu srž renesansne misli. U narednom periodu je spisak čuvenih umova koji su proučavali ovaj spis nepregledan, pomenuću samo neke: Isak Njutn je naučio hebrejski jezik da bi mogao godinama da proučava Kabalu a njegov prevod Zohara i danas postoji u biblioteci u Kembridžu. Paracelzus, otac alhemije, je tvrdio da je njegov rad zasnovan na Kabali. Kolumbo je proučavao Zohar, Džon Di, jedan od najbriljatnijih umova šesnaestog veka, veliki filozof Gotfrid Lajbnic. Karl Jung je bio zadivljen Kabalom i veliki deo njegovog učenja je pod njenim uticajem. Albert Pajk, najpoznatiji Mason u istoriji. Tako bi mogli u nedogled.

Zohar je prvi put štampan 1559. godine, a preveden na latinski 1684. godine. U dvadesetom veku veliku zaslugu za potpuno otvaranje Kabale i Zohara celom svetu ima rabin Ašlag, koji je svoj život posvetio tome da Kabala i njena mudrost postanu dostupni celoj civilizaciji, jer je konačno taj trenutak nastupio. Prevod na engleski jezik dvadeset tri toma je uradio Majkl Berg, koji je tome posvetio deset godina. Smatra se da su trenutno milioni kopija u opticaju širom sveta i ovo je trenutak najveće ekspanzije Kabale u istoriji.

U čemu je tolika magija Zohara da se gotovo epidemijski, u ovom trenutku širi po planeti Zemlji, opčinjavajući ljude svih rasa i podneblja?

Danas je nemoguće i zamisliti da savremeni čovek sedi i proučava 23 debela toma. Postoje skraćeni oblici Zohara, knjige komentara kao i uvodne knjige za Zohar, postoje čak i džepna izdanja na hebrejskom jeziku. Koju god varijantu da odaberemo, bez obzira na stepen poznavanja Kabale, ono što je neverovatno jeste mir koji se oseća tokom čitanja. To nije knjiga koja se čita u dahu, ne može da se čita satima, ali prosto poziva na dalje čitanje, zbog osećaja koji donosi. Čak su i saznanja koja dobijate u drugom planu. Zbog toga je Zohar najjače kabalističko sredstvo i alat u spiritualnom napretku, pored hebrejskog alfabeta, molitvi, meditacije, dela davanja i proaktivnog razmišljanja. Ono u šta sam siguran je da će, kao što je rabin Šimon Bar Johai rekao, doći vreme kada će i deca moći da osete moć ove knjige.

Ono što bih mogao da preporučim svima koji imaju želju da bar malo odškrinu vrata Zohara jeste knjiga Filipa Berga, osnivača Kabala centra, Essential Zohar. Knjiga je kratka sa prigodnim izborom delova Zohara, sa odgovarajućim komentarima i objašnjenjima. Odličan je prvi korak, a ako se na njoj i završi sa proučavanjem Zohara, pruža dosta informacijao suštini Kabale i prenosi osnovne mudrosti ove prelepe nauke.