top of page
Writer's pictureNebojša Nikolić

ŠTA JE KABALA

Veoma je teško definisati Kabalu. Najčešće se kaže da je to mistična tradicija Judaizma. Međutim, ona je starija od svih religija i prevazilazi ograničenja bilo koje nacije i rase tako da predstavlja duhovno nasleđe celokupnog čovečanstva. Kabala je drevno učenje koje pomaže razumevanju Boga, procesa stvaranja sveta, odnosa Boga i čoveka, suštine postojanja, shvatanju tajne i značaja života, spoznaji poretka koji postoji u Univerzumu i Božjeg proviđenja u svakom aspektu Stvarnosti.


Uz pomoć Kabale spoznaje se postojanje svrhe i značenja u svakoj misli, izgovorenoj reči, radnji, svakoj vrsti energije koju ubrizgamo u život sadimo seme naše realnosti. Krajnji cilj jeste dostizanje potpune ispunjenosti života, smirenja i sreće koju svako ljudsko biće zaslužuje i koju je Bog svojim prvobitnim planom stvaranja zamislio.


Kabalističko učenje nema religioznu formu. Ne podrazumeva strah od kazne kao motiv za duhovni napredak i pravilno vođenje života i nije doslovno tumačenje Svetih Knjiga i Božjih zapovesti. Sa druge strane, ne može se reći ni da koristi strogo racionalni način razmišljanja. Za razliku od učenja koja koriste samo ekstatične metode duhovnih spoznaja, logika je bitan faktor u proučavanju Kabale. Slično kao u genetici i kvantnoj fizici, kabalistički zaključci često bivaju paradoksalni. Lepo poređenje Kabale sa ovim savremenim naukama je u primeru elektrona koji daje kvantna fizikai kaže da se isti elektron može u isto vreme naći na dva različita mesta, čak i na različitim delovima svemira. Ili, regenerativna medicina, koja iz izvađenog zuba može da stvori tkivo srca ili mozga. Kabala zahteva upravo identičan nivo prihvatanja, na prvi pogled suprotstavljenih ili nemogućih stvari. Možda bi najpraktičnije bilo posmatrati Kabalu kao vodič, priručnik ili skup alata koji omogućavaju uzdizanje svesti, duhovni napredak i spoznaju istina nedostupnih ljudskim čulima Prevazilaženjem ograničenja koja nam nameću čula i razvojem svesti, čovek sam određuje sopstveni život i postaje uzrok, a ne posledica uticaja drugih ljudi, podneblja, vremena i okolnosti u kojima živi. Postepenim ovladavanjem kabalističkim alatima i njihovom upotrebom u svakodnevnom životu, od misli i osećanja koje imamo, najsitnijih aktivnosti koje izvodimo, približavamo se harmoniji sa Bogom ili tačnije rečeno spajanju sa njim.


Kabalistička metodologija se bazira na formiranju paralela između skrivenih i otkrivenih aspekata Stvarnosti. Po Kabali, materijalni ili fizički svet nije svet uzroka, već isključivo svet posledica i on predstavlja samo jedan posto stvarnosti. To je Niži ili Donji svet. Gornji ili Uzročni Svet čini devedesetdevet posto stvarnosti. Mi smo potpuno nemoćni da čulima percipiramo taj duhovni nivo postojanja u kome ne postoje vreme i prostor. Realnost je celovita i jedinstvena bez obzira na našu percepciju i podeljena jew na pet svetova koji su u stvari različiti nivoi svesti. Pri tome ljudi nemaju pravu spoznaju o tome gde zaista žive, od čega su izgrađeni, odakle potiču ni gde idu. Kabala podučava praktičan metod dostizanja Gornjeg Sveta i izvora našeg postojanja. Shvatajući pravi smisao života, čovek stiče savršenost, smirenost, neograničeno zadovoljstvo i sposobnost da prevaziđe ograničenja vremena i prostora dok još živi u ovom svetu.


Današnji svet Kabala definiše terminom h a o s. Smrt, bolesti, patnja, ratovi, mržnja sve to Bog nije predvideo kada je pristupio stvaranju Sveta. To je posledica iskušenja kojima je prvobitni čovek podlegao i upao u svet potpuno suprotan svetu harmonije koji mu je bio namenjen. Duhovne nauke ovo nazivaju padom čoveka, a cilj ljudskog života je povratak u prvobitno stanje i eliminisanje bola i patnje. Slobodno zidarstvo to naziva masonskom potragom. Povratak u Raj je nešto što po rođenju pripada svakom čoveku. Odmah na početku, treba naglasiti da Kabala to ne vezuje samo za jevrejski narod. Svi ljudi koji imaju potrebu mogu da proučavaju Kabalu bez obzira na pol, uzrast, rasu, veroispovest.


ZAŠTO KABALA BAŠ SADA


Trebalo je da prođu dva milenijuma da bi Kabala postala otvorena svima koji imaju želju i potrebu da je proučavaju. Može se reći da je krajem dvadesetog veka popularnost Kabale doživela pravu ekspanziju širom sveta.


Nastala pre četiri hiljade godina slobodno je prenošena sve do rušenja Drugog Hrama u Jerusalimu od strane Rimljana 70. godine n.e. Događaji vezani za početak Hristove ere i destrukciju Hrama su doveli do povlačenja učenja Kabale u najuže krugove.


Početak ponovnog otvaranja je vezan za rabina Isaka Lurija Arija, najvećeg kabalistu novog doba, koji je u šesnaestom veku predočio da se približava mesijansko doba i da je obaveza da se širi Kabala. Rečeno je da će doći vreme kada će i deca moći da shvate najkomplikovanije kabalističke mudrosti.


Da bi se shvatilo zašto je Kabala u dvadesetom veku potpuno „otvorila svoja vrata“ treba objasniti način na koji ona vidi razvojni ciklus čovečanstva, koji traje šest hiljada godina. Razvojne sile koje vode evoluciju čovečanstva prate evoluciju ljudskih želja. Na početku je postojala želja za opstankom i preživljavanjem, manifestovana potragom za hranom i reprodukcijom. Nakon toga, javila se želja za posedovanjem i bogatstvom. Nije bilo dovoljno da se zadovolje osnovne potrebe, već da se gomilaju materijalna dobra. Kada je čovek i time ovladao, pojavljuje se želja i potraga za moći, što takođe nije donelo ispunjenost i sreću. Evolutivni napredak dovodi do želje za znanjem, tako da je za kratko vreme napravljen ogroman tehnološki i svaki drugi napredak. Vekovi patnje, strahova, besa, ratova, nesigurnosti, su kao krajnji efekat imali shvatanje da ništa materijalno ne može da zadovolji čoveka. Javlja se ultimativna želja, želja nad željama – potraga za duhovnošću. To je upravo sadašnji trenutak i zbog toga se kabalističko učenje širi velikom brzinom. U njoj savremeni čovek pronalazi odgovore na pitanja koja ga tište i počinje da shvata smisao postojanja.


Neverovatnom energijom velikog kabaliste dvadesetog veka rabina Ašlaga mnoga kabalistička dela su prevedena na engleski jezik, a i sam rabin Ašlag je u svojim komentarima Zohara i učenja Isaka Lurije omogućio shvatanje i prihvatanje Kabale u širim krugovima. Iako teško oboleo od artritisa danonoćno je radio pišući i samostalno štampajući da bi stigao za života da ostavi što veći deo kabalističkih spisa svojim naslednicima.


Neki od njih su nastavili mukotrpan rad, pa je osnovan kabala centar u okviru koga postoji i Kabala univerzitet. Oni pružaju mogućnost da se i bez direktnog prisustva, putem interneta, mogu dobiti kabalistička znanja, od najosnovnijih pa sve do naprednih nivoa. Takođe, postoje i brojni internet sajtovi koji predstavljaju odličnu polaznu tačku, pri čemu treba naglasiti da treba biti veoma obazriv pri izboru odgovarajućeg izvora za sticanje osnovnih znanja.


Comments


bottom of page