Оноре де Балзак, књижевник и мартиниста (1799-1850) је једном приликом о томе дивно рекао: “Може се читати хиљаде страница од Мадам Гијон, Сведенборга и пре свега Јакоме Бемеа, а да се ништа од тога не схвати.
У очима тих верника, све је јасно: зато они допуштају само религијска уверења и љубавне псалме који се изводе како би се славиле непрестане радости, као и производили узвици кроз лепоту гледања. Могло би се помислити да сав народ узвикује од усхићења док гледа у поноћни ватромет. Упркос тих река разузданих реченица, у целини је то узвишено и аргументи су непобитни када упецају дух из тих шумова небеских таласа. Представите себи да бисте могли сагледати цело море једним јединим погледом, то вас повлачи за собом, одушеви и очара. Али ви сте стена која се уздиже из мора и сагледава све, а Сунце јој додељује израз који Вам прича о бескрајном. Када ту уроните, све Вам изгледа збркано, свуда видите исто, црте хоризонта нестају пред Вама, свуда су таласи, сеновито зеленило и монотонија његовог гласа. Према томе, морате се попети на стену ако желите интуитивно схватити оно бесконачно, што је приказано у тим ненадмашним књигама, онда Вам се приказује Божији дух који лебди над водама и ви гледате у духовно Сунце које их осветљава.”
На неки начин краће, а опет довољно јасно и продорно, рекао је слично и апостол Павле у посланици Коринћанима, када каже: “Браћо, долазим Вам не речима људске премудрости, да Христов крст, не изгуби силу.” У том светлу, жеља мог срца је да много више од неког фактографског знања, свако од нас у своје срце од овог чланка, прими онај духовни импулс, онај тихи глас који га води до веће истинске самоспознаје, до жудње за већим Светлом, те последично томе до жудње да својим животом, речима и делима служи човечанству, како би цело човечанство и упознало то веће Светло.
„Иницирани влада природом, јер је он разуме и послушан је према њеним вишим законима који су најчистије одређење битка, највиши облици супстанције и воље која је ослобођена егоизма. Иницирани се не предаје никаквом ужитку, какав год он био осим када он то сматра примереним. Он се зна служити стварима и такође их се зна одрећи. Сама потреба је његов мајстор, али он скоро зна да нема потребе и већ је прозрео илузију страсти. Равнотежа снага је циљ који себи сваког тренутка поставља и одређује превласт једног мотива над другим. Забава чула за њега је опуштање, једноставни одмор. Иницирани је неосетљив на страх, исто као и на грижу савести. Он стоји изнад предрасуда и заблуда света. Он се држи стоички, јер зна да све ствари, срећне и несрећне, добре и лоше, одговарајуће људској процени, попут карика неког ланца, следе једна за другом и то привремено. Он од точка судбине не очекује нити сталну срећу, нити привилегије и невоље са којима се без краја сусреће на свом путу посматра са истом мирноћом као и радости“, каже Francois Jollivet Castelot, председник Aлхемијског друштва Француске.
Данас, по учењу Lois Claude de Saint Martina, постоје три категорије људи:
• Маса која се креће у тами и незнању, тежи за задовољење својих потреба;
• Људи чија се жудња за вишим већ пробудила, чије је биће донекле дисциплиновано, чије мисли већ имају духовни садржај, такви људи се не задовољавају животом у тами и боре се да се даље отворе светлу и
• На врху су стварно напредна и потпуно савршена бића, истински Мајстори.
Исто тако постоје бројне тријаде: Бог-човек-природа, дух-душа-тело, глава-прса-трбух. Тријада моћи (помирење-воља-судбина) и тријада способности (мисао-воља-поступање) имају заједничку тачку: Воља.
Човекова садашња позиција је последица промашаја воље, па је човеков задатак да се усмери на Божију вољу. Шта је у томе такође битно – о томе нас учи пета Тарот карта. На петој Тарот карти „Хијерофант (Високи свештеник)“ видимо Високог свештеника који представља Унутрашњег мајстора у нама, а редовници који се пред њим налазе гледају у њега, опремљени јармом у облику слова Y (јеврејско слово Јод – стваралачки импулс). Леви има руже на леђима што указује на осећај, а десни љиљане склопљене у положај молитве, што представља разум. У средини између њих су златни и сребрни кључ, а кључ држи леви редовник. Шта то значи? Дакле осећајем приступамо вишим космичким нивоима, али ти осећаји морају бити избалансирани нашим разумом. Оплемењени осећај је онај који води до унутрашњег и вишег осећања и опажања, а за то је потребан разум како би се са тим опажањима дао одговарајући смер и ред.
На путу реинтеграције, Мартинизам, Розенкројцерство, Масонерија као и већина других иницијацијских редова користи различите процесе, алате, стазе. Повезан са Егрегором, истински скромни трагалац треба да чита и медитира над делима претходника, и тек тако кроз понизно трагање, медитацију и контемплацију, повезан Егрегором, он прима једини важећи и делотворни доказ, тако што улази у себе и открива стварност Унутарњег Битка. Када се налазимо у духовној хармонији са Мајсторима прошлости, имаћемо искуства у њиховим искуствима.
Ред је посебна мистично-спиритуална заједница повезана у Хијерархији преко које је сваки Иницирани Реда на заштитнички и изграђујући начин повезан са традиционалним Егрегором. Он (Егрегор) је увек истог интензитета и на самом иницираном јесте, колико ће они својим радом на учењима доживљавати ту повезаност. У свом позитивном изграђујућем деловању он долази до изражаја онолико колико је ученик сам у својем вишем учењу повезан са Редом и његовим учењем. Управо је одлука , као и лојалност, она која доводи у ток благодатне снаге преко Егрегора. Знање има своје нивое и знање на том нивоу се може досегнути једино ако својом свешћу досегнемо ту разину. Искреност, интеграција, лојалност и рад су алати на путу мистичког узидања и истинске молитве. Иницијацијски Редови ће увек бити зависни од тога колико Браћа и Сестре на том путу учествују и тиме чине посуде да узвишена Космичка Снага може бити унесена у овај свет. Када Ред не би имао људе који, повезани у Егрегору, кроче тим путем и преузимају Веће Светло у смислу Иницијације, те га онда у себи развијају, радом на себи доводе у сјај и на крају такође увећавају и шире, онда би Ред врло осиромашио. У томе препознајемо и Космички принцип давања и примања.
„Виша од филозофирања јесте храброст да се буде племенит и великодушан.
Више од ширења онога што је бит Највишега јесте тежња за највишим и тиме не уздизање само себе, него такође и других људи.
Више од поучавања о значењу жртве, јесте радо жртвовање.“
Из розенкројцерких (РЦ) архива
Да би се вратио у јединство, ученик на путу, учи да дуализам или дијалектика није нешто од чега треба побећи, да све у природи постоји у својој дуалности и да поларитет између дуалности ствара ту потребну тензију која води акцији. Ако су два поларитета на основици троугла, њихова динамичка међуигра води до треће тачке, тачке манифестације. И све то у постојаности, стрпљивости, марљивости, изградње у камену, о чему нас учи Закон броја 4. И тако, од 1, преко 2, 3 и 4, управо учећи Закон поларности и Закон еквилибријума, али не само у теоријској основи, већ и свако у својој властитој средини, свом властитом физичком, психичком и душевном окружењу, учимо како да измајсторирамо поларности и прођемо између два стуба, да можемо истински да крочимо путем навише - кабалистички речено, трећим стубом, Стубом лепоте, где је директна веза од Малкута, преко Јесода, Тиферета, скривене сефире Даат до Кетера и даље у божанско јединство.
Свака од доњих седам Сефирота на Дрвету познања добра и зла, носи у себи ту дуалност – Хесед (Мудрост/Глупост), Гебурах (Богатство/Сиромаштво), Тиферет (Плодност/Неплодност), Нецах (Живот/Смрт), Ход (Владавина/Зависност), Јесод (Рат/Мир), Малкут (Лепота/Ружноћа). Шта значе ови појмови, да ли значе само оно што буквално значе или имају дубље значење? Имају ли ти појмови поред дубљих и вишеслојних значења и нека значења која се односе лично на мене у овој садашњој инкарнацији на физичкој, психичкој и спиритуалној равни? Како ја лично могу измајсторирати, еквилибрисати дуалности ових појмова, што би било значајно на мојој личној духовној стази? То су све питања која истински трагалац на путу у својим медитацијама и промишљањима мора одговорити.
Драги читаоче, да би дело које настало заједничким радом принципа Светла, Живота и Љубави, тј. Вере, Наде и Љубави, заиста опстало, расло и било благословено од Космоса, свако од нас појединачно у свом животу, у односу према себи, другима и заједници, треба неговати осам принципа, осам традиционалних стаза чистоће, како је то приказано у традицији једног иницијацијског Реда:
Чисто веровање – ослањам своје цело веровање на Божију ралност, све из њега происходи и све у њега се враћа
Чиста воља – Трудим се ускладити своју вољу са Божијом вољом
Чисти говор – Ја обраћам пажњу на своје речи како би биле достојне твоје присутности, о Господе.
Чиста тежња – Ја ћу се потрудити довести у склад своје поступке са својим речима и срцем, како би љуба впрема ближњем, доброта и опрост пребивали у кући моје душе
Чисти живот – Ја нећу оскрнавити свој духовни Храм упитним моралом. Чиста и искрена срца тежим за тиме да се опходим према другима како желим да се они опходе према мени
Чиста ревност – Ја непрестаном ревношћу држим се највиших истина живота
Чисте мисли – Будући да ме живот окружује са свим својим фазама, допуштам да у моје памћење уђе само оно што је обележено љубављу, конструктивно и божанско
Чиста медитација – Ни један дан неће проћи, а да не посматрам и не дивим се неуспоредивој савршености живог свемира Бога.
Само путем знања нећемо проћи између два стуба. Потребан је пут срца који даје квалитет. Потребна је скромност, као и истинска жеља и тежња нашег срца да живимо Светло, пружамо Светло и радимо за Светло, за оно нешто „више од нас“.
Нека Светло Божанске мудрости обасја наш пут и подари нам истински унутрашњи мир.
Comments