У плодној долини подно Анда живело је мирољубиво племе. Једнога дана је група пљачкаша која се скривала у планинама, напала село. У отетом плену нашло се и једно дете, па су и њега повели са собом у планину.
Људи из равнице нису знали како доћи до дечака, јер у стеновита беспућа није водио никакав пут, а ни трагова није било. Ипак, послаше групу својих најбољих ратника да потраже дете и врате га кући. Људи су покушавали на један, па на други начин; пењали се левом, па десном страном. Ни након неколико дана мукотрпног хода нису далеко одмакли.
Видевши да су потпуно немоћни и да им је труд узалудан, одлучише да се врате необављена посла.
Изненада угледаше дететову мајку како силази са планине коју они нису могли прећи. На леђима је у врећи носила свога сина. Како ли је успела?
Један од људи из групе поздрави је и рече:
“Ми смо најјачи људи у селу, а не могасмо прећи планину. Како си ти то успела?”
Жена слегну раменима и одговори:
“Није то било ваше дете...”
Comments