О ДОБРУ И ЗЛУ

ХАЛИЛ ЏУБРАН

Један од стараца градских рече: “О добру и злу нам приповедај.“

А он одврати: Могу да говорим о добру у Вама, али не и о злу. Јер шта је зло него добро измучено сопственом глађу и жеђу? Уистину, када добро огладни, оно за храном трага чак и у најмрачнијим пећинама, а када ожедни, напојиће се чак и у мочварама. Ви сте добри када сте једно са собом. Међутим, када нисте једно са собом, нисте зли. Јер подељена кућа није јазбина за лопове; она је само подељена кућа. А лађа без кормила може бесциљно да лута између опасних гребена, а да не потоне на дно.

Ви сте добри када стремите да од себе дате. Ипак, нисте зли када тражите корист за себе. Јер када се за корист борите, ви сте само корен који у земљу продире да би се на недрима њеним подојио. Плод свакако корену не може рећи:“Буди зао као ја, зрео и једар и вазда подај од обиља свога.“ Јер давање је потреба плода, а примање потреба корена.

Добри сте када говорите потпуно будни. Ипак, нисте зли ни када у сну бесмислено језиком преплићете. Чак и неразговетан говор може очврснути слаб језик. Добри сте када ка циљу своме отресито и одлучног корака ступате. Ипак, нисте зли ни када храмљете. Чак ни они што храмљу уназад не иду. Али ви што сте снажни и хитри, немојте да храмљете пред богаљима, сматрајући то љубазношћу. Добри сте на безброј начина, а нисте зли чак ни када сте добри, тада сте само докони и лењи.

Штета што јелени не могу подучити корњаче брзини.

У својој жудњи за дивовским сопством лежи доброта ваша: та жудња је све у вама. Али у некима од вас та жудња је река надошла, што силовито ка мору се обрушава, носећи са собом тајне падина горских и песме шуме.

У другима је пак миран поток што снагу губи на окукама и кривинама и оклева пре но што до обала стигне. Али нек они што жуде много не кажу онима што жуде мало: “Зашто си спор и несигуран?“

Јер уистину, добар неће питати голог: “Где ти је рухо?“, нити бескућника: “Где ти је дом?“