Поклони од сребра Јосипу Брозу Титу
“Мит не износи аргументе;
он инсистира једном врстом тактике изнуривања.“
- Роланд Бартес
Међу свим предметима од сребра које је Јосип Броз Тито добио на поклон, постоји један који му се, ма шта ми о њему мислили, не може оспорити, јер је освојен личном заслугом. Тај давно изгубљени предмет била је сребрна медаља за освојено друго место на такмичењу мачевалаца Аустроугарске армије у Будимпешти, маја 1914. године. Много времена касније Мачевалачки одбор Хрватске је, на основу нечије друге а сачуване медаље, направио реплику одличја и поклонио га Титу за рођендан, 1966. године, у знак сећања на тај догађај, али и та медаља је изгубљена. Надамо се привремено, будући да је била изложена на сталној поставци музеја који је носио његово име. Да је којим случајем Тито за живота изгубио функције које је имао као председник, то би био једини предмет који би могао да задржи у свом власништву. Све друго би, према Закону, припало држави.
Као и све друге области људског интересовања и музеји се позивају на хиљадугодишњу предисторију. Не улазећи на овом месту у дискусије о музеолошком континуитету од античких времена до данас, музеји су у садашњем облику постојања прошли кроз буран период – од настанка средином XVIII века, преко антимузејских тенденција до незапамћене експанзије у нашим временима. У том релативно кратком периоду трпели су жестоке осуде, претили су им нестанком, чак и смрћу. Ако су преживели, потврдивши Бартове речи да је историја најпрепознатљивије делатна онда када се пориче, десило се то због оних њихових садржаја на којима су настали и око којих су се развијали највећи и најбогатији музеји света – сачуваних остава племенских поглавара, краљевских и царских ризница, као и легата знаменитих људи, уметника и државника. Полемика око њих готово да никада није било, пред њима никада није престајало истинско узбуђење. Један од тих непролазних делова чува и Музеј историје Југославије, према коме судбина такође није била благонаклона. У непуне три деценије од оснивања три пута је мењао назив, био нападан изнутра и споља, девастиран, бомбардован...
Важност и немерљив значај тих садржаја, чија непролазност лежи управо у чињеници да је њиховим излагањем увек изнова могуће актуализовати историју и учинити је привлачном за посетиоце, на најбољи начин потврдила је изложба Свет од сребра. Традиционалне изложбе, досадне и отуђујуће, са предметима истргнутим из свог природног контекста, нешто су најгоре што се може десити једном културно историјском музеју. Свесни опасности свођења изложеног материјала само на естетски доживљај, а опет, заведени лепотом појединачних експоната, понудили смо компромис: о историји нећемо говорити ништа, о њој нека причају сребрни атрефакти из најразличитијих делова света. Утолико пре што се показало да на тај начин, идући путем сребра, ниједан битан догађај из Титове богате државничке активности неће бити пропуштен. Да су посетиоци разумели нашу намеру показују њихове реакције у Књизи утисака: вредност експоната нешто је што се подразумева, на њих се ретко осврћу, али се зато обилато коментарише живот у време Тита, улога и значај који је имала тадашња земља, као и период у коме су предмети поклањани. Прича би, наравно, била потпунија да смо изложили све предмете од сребра које је Тито добио што је, због несхватљиво великог броја, било немогуће. За неки други пут смо оставили предмете од филиграна, „кухињско сребро”, које је најбројније, предмете од сребра из других збирки Музеја (одликовања, плакете, медаље, нумизматика, накит...), као и оне на којима се сребро појављује као секундаран материјал. Са друге стране, на овом ступњу обраде збирке један број предмета је још увек неидентификован и самим тим недовољно интерпретиран, било услед непознате провенијенције, дародавца или нечитких жигова. Прича о Титовом сребру овим није завршена. Као и у његовом животу, много тога је још непознатог и неистраженог.
Један од првих предмета од сребра које је Тито добио на поклон необичан је по свом дародавцу. Када је 1853. године царски мајстор чувене руске радионице сребра Сазиков, која је још 1846. године добила звање дворског лиферанта, у Москви излио чашу једноставног облика, није могао ни претпоставити да ће празно медаљонско поље оивичено флоралним мотивима бити испуњено посветом скоро читав век касније. У таквим пољима најчешће су аплицирани портрети или урезивани иницијали власника, а током XIX века у Русији је био у моди и обичај награђивања заслужних особа сребрним посуђем о чему су подаци такође гравирани у одговарајућим медаљонима. Фебруара 1946. године Сергије, епископ кировоградски, поклонио је поменуту чашу са угравираном посветом Јосипу Брозу Титу. Остало је непознато када су се и којим поводом срели Јосип Броз Тито и епископ Сергије, када се зна да је Тито у СССР-у боравио у јуну те године, мада је поклон могао бити послат и поштом. За нашу причу о сребру занимљиво је да ли је посвета епископа Сергија исписана на празном пољу чаше или је, за потребе новог власника, са ње уклоњен неки старији запис, односно апликација? Било како било, та елегантна чаша остала је као сведок краткотрајне и бурне љубави између Југославије и СССР. Са друге стране, она својом посветом као да антиципира целокупан будући државнички пут Јосипа Броза – у истом тексту Тито се ословљава као вођа и друг, али исто тако и као господин и високопревасходство!
Због заокрета у спољној политици, на следећи поклон од сребра Тито ће чекати скоро пуних пет година, будући да у периоду од децембра 1947. до марта 1953. године није напуштао земљу, због познатих догађаја око Информбироа. Надомак Бриона, двадесет седмог јуна 1952. године, на командном броду „Глазгов“ Тита је примио адмирал Луис Маунтбатен, гроф од Бурме и командант британске флоте у Средоземљу, којом приликом му је поклонио сребрну кутију за накит, рад јувелирске куће Reid&Sons. Исте године, од 18-22. септембра, Тито је у Белом двору угостио потпредседника и министра иностраних послова владе Велике Британије Eнтони Идна. Два сребрна подметача за флашу, које је мајстор Џон Робертс израдио 1808. године, сведоче о овом сусрету, на коме се припремала посета Јосипа Броза Великој Британији, првој земљи у којој је боравио након вишегодишње паузе.
И опет један загонетан предмет! Иако је Јосип Броз боравио на Малти тек 1979. године, на самом почетку његове чувене посете афричким земљама, познате као Пут мира, од 28. фебруара до 22. априла 1961. године, као симбол путовања, на који је кренуо бродом Галеб, појављује се брижљиво урађена макета морског чамца од сребра, поклон Ослободилачког покерета Малте. Јосип Броз је већ тада словио као симбол, готово мит, и велика нада свих ослободилачких покрета. И зато, погрешно угравирано презиме – BROZOVICH, на сребрној плочици аплицираној на дрвено постоље чамца, ничим не умањује славу онога кога цео свет познаје по легендарном надимку Тито. Нису познате околности у којима је Тито добио овај скромни поклон.
На том дугом путу по афричким земљама Тито није добио много предмета од сребра. Разумљиво, са тог пута се вратио обилато дариван слоновачом!
Појава сребрних предмета са тла Америке, пре свега из САД, Мексика и Чилеа, сведоче о првим контактима Тита са прекоокеанским земљама. Са ових путовања, 1963. године, свакако треба издвојити сребрну гарнитуру за писање, дар америчког председника Џона Ф. Кенедија, у производњи светски чувене куће Тiffany. Непун месец дана након Титове посете САД, Џон Кенеди је убијен. Сребрни прибор за писање се налазио на Титовом писаћем столу све до укидања Меморијалног центра „Јосип Броз Тито“ 1996. године. Занимљив предмет представљају четири чашице за мате, поклон председника Чилеа Хорхе Алесандра, израђене у локалној традицији. Из Мексика, земље која је данас на првом месту у свету по производњи сребра , Тито се вратио са сребрним сомбрером, као и са већим бројем минијатурних макета сомбрера, који су били скоро једини украс на великом конференцијском столу у његовом радном кабинету. Несвакидашњи предмет је шаховска гарнитура , поклон Социјалистичке партије Перуа, у којој су беле фигуре израђене у сребру, са представом националних орнамената и мотивима из историје Инка.
Да Тито, и поред великих планова и обавеза око покрета несврстаних земаља, стиже да обиђе и мање значајне земље у том тренутку, доказ је сребрни сервис за пиће, поклон председника Финске, Урха Кеконена. Израђен почетком шездестих година овај сервис једноставних облика, у комбинацији са полудрагим камењем, на најбољи начин потврђује непролазну вредност чувеног скандинавског дизајна.
Највећи број предмета од сребра Тито је добио у азијским земљама, што нимало не чуди, обзиром да на овом континенту постоји вишевековна традиција у изради сребрних предмета. Није то, наравно, у нашем случају једини разлог. Бројне контакте је Јосип Броз Тито, као један од оснивача покрета несврстаних, остварио са државницима азијских земаља, још од времена одржавања Конференције у Бандунгу у Индонезији, 1955. године, којом је у међународним односима промовисан тзв. Трећи свет. Азијске земље су процентуално биле најзаступљеније на Првој конференцији несврстаних у Београду, 1961. године. Појединачно највећи број предмета од сребра резултат су и Титових личних, пријатељских веза са државницима азијских земаља, пре свега Индије, Камбоџе, Бурме, Индонезије, Цејлона, Бангладеша, Ирака, Кувајта, Јордана и Монголије.
За седамдесете године можемо рећи да су златне по броју предмета од сребра које је Тито добио на својим путовањима. И Титова дипломатска активност је у тој, последњој деценији његовог живота, највећа. Од 1970-1979. године посетио је 83 земље! Почетком седамдесетих се сусрео са Ричардом Никсоном, председником САД, којом приликом је добио на дар сервис за пиће, производње S.Kirk & Son, са аплицираним грбом председника САД и скулптуралном представом орла, симбола Америке.
Тито је радо и често контактирао са познатим личностима из света филма, музике и позоришта.
Забележени су његови сусрети са Лоренсом Оливијеом, Вивијен Ли, Орсоном Велсом, Симон Сињоре, Ив Монтаном, Кирком Дагласом, Давидом Алфаром Сикеиросом, Мариом дел Монако, Ђином Лолобриђидом, Софијом Лорен Џозефином Бејкер и многим другим. Августа 1971. године на Брионима је примио Ричарда Бартона и Елизабету Тејлор који су му, након повратка у Америку, у знак захвалности, преко амбасаде СФРЈ у Риму, 24. новембра исте године, послали сребрну зделу са поклопцем. На округлом поклопцу овог необичног рада, аплицирана је пластична представа мртве птице која уједно има и функцију дршке. Нема сумње, прикладан поклон за Тита, али, рекли бисмо, неукусан за оне лишене ловачких страсти.
Последњих година живота Тито обилази земље Далеког истока – Кину и ДНР Кореју. Од председника Ким Ил Сунга добио је на дар сервис за чај богато украшен гравираним флоралним мотивима и жадом. Иако не располажемо поузданим подацима, претпостављамо да је у Кини добио на поклон бочицу за бурмут која је израђена од ахата, сребра и азурита, са резбареним националним мотивима у правоугаоним пољима. Нажалост, поред непознатог дародавца, такође је и жиг нечитак.
И поред тога што су предмети од сребра, бар кад је реч о оним репрезентативним, из бивших југословенских република ретки, као куриозитет бележимо да су први и последњи поклон те врсте Титу уручили домаћи дародавци. Кутија за цигарете једноставног облика поклон је II Реона АФЖ Загреб поводом Првог конгреса 1945. године, док му је, 21. новембра 1979. године, Витешко алкарско друштво у Бугојну уручило сребрни штит алкарског војводе, прогласивши на тај начин Тита својим почасним чланом. Тај штит је уједно и један од последњих поклона Титу уопште.
Предмети ове вредне и несвакидашње збирке израђени су у периоду од 1808-1978. године, а поклaњени Јосипу Брозу Титу од 1945-1979. Судећи по иконографским мотивима – мускетари у борби са грбом града Орлеанса на седлима – најстарији експонат у збирци могао би бити пехар са поклопцем, али је, нажалост, жиг непрепознатљив. Са сигурношћу датирани, као најстарији предмети остају већ поменути подметачи за флаше, са британским жиговима града Шефилда из 1808. године. Првој половини XIX века припадају предмети израђени у традицији бечких мајсторских радионица. За ове предмете нисмо успели установити начин набавке. Како се документација о тако вредним предметима по правилу ретко губи, то нас упућује на неки други вид њихове набавке. Могуће је да су они чинили део инвентара у дворском комплексу који је Тито користио за службене потребе. Старијим примерцима припадају бочица за бурмут са краја XIX века, из времена последње кинеске династије Ћинг, чешка ваза од стакла из времена око 1900. године, која је својим обликом и цветним украсом у сребру типична за сецесију, као и пет посуда са поклопцем из друге половине XIX века, на којима се налази службени државни знак Алжира.
Највећи број предмета, природно, израђен је у другој половини XX века у најпознатијим светским радионицама сребра – Тiffany, Reed & Barton, Hermes, Fumanti, Goldsmiths silversmits & jewellers Asprey company London, Bvlgari, S. Kirk & Son, Reid & Sons, Ortega, G. Stephanides, Camusso, Zolotas и др.
Из свега изнетог, у то нема никакве сумње, пред једном смо, по много чему, специфичном збирком. Она није формирана на личном укусу њеног власника, она се никада није развијала у складу са општеприхваћеним музеолошким критеријумима избора и прикупљањања предмета. Она је обликована у кабинетима председника најразличитијих држава света и државним канцеларијама за поклоне. Представља више избор шефова протокола, краљевских и царских секретара, ма колико се – а то знамо из неких Титових бележака – поклон одабирао брижљиво, уз претходно распитивање о укусу дарованог. Спонтаност у њеном настанку не дозвољава нам никакав озбиљнији приступ у оцењивању вредности збирке, на начин како је то у музејској пракси уобичајено. Тешко је говорити о целини онога чији је сваки део прича за себе.
“О чему се не може говорити, о томе се мора ћутати.“
- Лудвиг Витгенштајн
Легенда фотографија:
1. ЧАША
Русија, Петроград, 1853. год
Жиг: руски државни жиг Петрограда
Иницијал мајстора: ..иров А.Ц. 1853
Поклон епископа кировског Сергија, фебруар 1946.
2. ЗДЕЛА СА ПОКЛОПЦЕМ
XX век
Производња: Фуманти, Италија
Поклон Елизабет Тејлор и Ричарда Бартона, 24. новембар 1971.
3. ШАХОВСКА ГАРНИТУРА
Перу, друга половина XX века
Производња: „ЦАМУССО“
Жиг: службени државни знак
Поклон Социјалистичке партије Перуа, 1976.
4. ПЕХАР
Прва половина XX века
Производња: Реед & Бартон, САД
Поклон гувернера Бермуда Едwина Леатхера са супругом, 19. март 1976.
5. ШТИТ АЛКАРСКОГ ВОЈВОДЕ
Југославија, Бор
Производња. „БАКРОТУРИСТ“, Бор, 1978
Аутор: Стипе Сикирица
Сигнатура: „СС 78“
Поклон Витешког алкарског друштва, Бугојно, 21. новембар 1979.
6. КУТИЈА ЗА ЦИГАРЕТЕ
Југославија, прва половина XX века
Поклон ИИ Реона АФЖ Загреб поводом И конгреса АФЖ Хрватске, Загреб 1945.
7. КУТИЈА ЗА НАКИТ
Велика Британија, средина XX века
Поклон лорда Маунтбатона, јун 1952.
8. ВРЧ СА ПОКЛОПЦЕМ
Француска, XВИИИ век
9. ПОСУДА
Камбоџа
Жиг: нечитак
Поклон принца Камбоџе, Нородома Сиханука, Београд, 13. децембар 1965
10. МАКЕТА ЈЕДРЕЊАКА
Поклон престолонаследника Кувајта и председника владе, шеика Саада ал Абдулаха ал Сабаха, Кувајт, фебруар 1979.
11. ПОСЛУЖАВНИК СА ПРЕДСТАВОМ АСТЕЧКОГ КАЛЕНДАРА
Мексико, друга половина XX века
Жиг: службени државни знак
Иницијал: Ф.М.
Поклон председника Мексика, Луиса Ечеверије Алвареса, 13. фебруар 1974.
12. ПРИБОР ЗА ПИСАЊЕ
Прибор се састоји од: носача за пера, упијача, носача и ножа за хартију.
Производња: ГАЛТ&БРО. ТИФФАНY & Цо МАКЕРС СТЕРЛИНГ СИЛВЕР
Поклон председника САД Џона Ф. Кенедија, Вашингтон, октобар 1963.
13. ПОДМЕТАЧ (2 ком)
Велика Британија, Шефилд, 1808. год
Жиг: британски жигови Шефилда прве половине XИX века
Иницијал мајстора: И.Р & Цо – Џон Робертс
Поклон министра иностраних послова велике Британије, Антони Идна, 22. септембар 1952.
14. РАТНИК
Велика Британија, Лондон, дуга половина XX века
Производња: Голдсмитхс силверсмитхс & јееwеллерс Аспреy цомпанy Лондон
Поклон краља Јордана Хусеина, 11. фебруар 1979.
15. ПОСУДЕ СА ПОКЛОПЦЕМ (5 КОМ)
Алжир, друга половина XИX века
Жиг: службени државни знак
Поклон председника Алжира Ахмеда Бен Беле, Бриони, 11. март 1964.
16. СЕРВИС ЗА ПИЋЕ (2 ФЛАШЕ И 12 ЧАША)
Финска, Хелсинки, 1963
Иницијал мајстора БГ – Гард Берг
Поклон председника Финске, Урха Кеконена, Београд, 6. мај 1963.
17. СЕРВИС ЗА ПИЋЕ (ПОСЛУЖАВНИК, ШЕСТ ЧАША „ЈЕФФЕРСОН ЦУП“ И ФИГУРА ОРЛА)
САД, друга половина XX века
Производња: С. КИРК & СОН
Поклон председника САД, Ричарда Никсона
18. УКРАСНИ ТАЊИР
Кипар, XX век
Производња: „Г. Степханидес, Сон & Цо“
Поклон председника Кипра, архиепископа Макариоса ИИИ, Никозија, 16. октобар 1964.
19. МАКЕТА СОМБРЕРА
XX век
Мексико, службени државни знак
Поклон југословенских исељеника из Гвадалахаре, Мексико, 10. октобар 1963.
Comments