top of page
Writer's pictureПредраг Михаиловић

СВЕТА РЕЧ – С Е М Е


Нека жена је сањала да је ушла у велику продавницу и ту је, на своје велико изненађење, нашла Бога за пултом.

- Шта продајеш? - упитала је.

- Све што ти срце пожели… - одговори Бог.

Жена је једва поверовала шта је чула и одлучи да тражи оно најбоље што људско срце пожелети може:

- Хоћу: мир за душу, и љубав, и срећу, и мудрост, и слободу од страха…!

Потом, након кратког размишљања додаде:

- И не само за мене: ЗА СВЕ НА СВЕТУ!

Бог се насмеја:

- Мислим да ме ниси схватила, драга моја. Ја не продајем плодове, само семе…


Да ли смо се икада упитали шта је то што омогућава – одржава стално присуство живота на планети Земљи?

- Семе.


Ова прича је само наговестила из којих се све углова може посматрати чаробна реч: СЕМЕ. Можемо је посматрати и анализирати из угла бесмртности живота – јер је семе основ и средство за репродукцију, али и филозофски, баш као у нашој причи са почетка текста, где се семе посматра као симбол вредности.


Семе се такође може посматрати из угла и као основни услов за опстанак: обезбеђује храну као основни извор енергије код свих живих организама, дакле из угла стварања услова за независност и самосталност у најширем смислу..


На овом месту ћемо семе посматрати из једног посебног угла: како се и у којим књигама говори о семену. Тако можемо да закључимо, на основу тога у којој књизи и на ком месту се помиње семе, стварни и суштински значај семена.

Управо зато ћемо на самом почетку наших разматрања о семену кренути од самог почетка.


Где је почетак боље описан него у Библији – КЊИЗИ ИСТИНЕ.

СТВАРАЊЕ СВЕТА (ПО БИБЛИЈИ - прва књига Мојсијева)


НИШТА

ПРЕ ПОЧЕТКА

НИШТА


И онда У ПОЧЕТКУ СТВОРИ БОГ НЕБО И ЗЕМЉУ и земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом и дух Божији дизаше се над водом.

И рече Бог нека буде светлост. И би светлост.

И виде Бог да је светлост добра и растави Бог светлост од таме.

И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и и би јутро, ДАН ПРВИ.


Потом рече Бог: нека буде свод по сред воде, да раставља воду од воде.

И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако,

И свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, ДАН ДРУГИ.


Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, које носи СЕМЕ, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којима ће бити СЕМЕ њихово на земљи. И би тако.

И пусти земља из себе траву, биље, што носи СЕМЕ по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је семе његово, по њиховим врстама. И Виде Бог да је добро.

И би вече и би јутро, ДАН ТРЕЋИ



Потом рече Бог: нек буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама. И нека светле на своду небеском, да обасјају земљу. И би тако.


И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном и видело мање да управља ноћу, и звезде. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. И да управљају даном и ноћи, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро. И би вече и би јутро, ДАН ЧЕТВРТИ.


Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, птице нека лете изнад земље под свод небески. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води, по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.


И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. И би вече и би јутро, ДАН ПЕТИ


Потом рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне живине и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њезиним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.


Потом рече Бог: да начинимо човека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи. И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их.


И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.


И још рече Бог: ДАО САМ ВАМ СВЕ БИЉЕ ШТО НОСИ СЕМЕ ПО СВОЈ ЗЕМЉИ, И СВА ДРВЕТА РОДНА КОЈА НОСЕ СЕМЕ; ТО ЋЕ ВАМ БИТИ ЗА ХРАНУ.


А свему зверињу земаљском и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душе живе, дао сам траву да једу. И би тако. Тад погледа Бог све што је створио и гле добро беше веома. И би вече и би јутро, ДАН ШЕСТИ.


И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини. И благослови Бог СЕДМИ ДАН, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.


Према Библији, најчитанијој и најцитиранијој књизи на свету, тај Свет је створен за шест дана.

Првог дана створи Бог Дан и Ноћ.

Другог дана створи Бог Небо.

Трећег дана створи Бог Земљу и Мора и траву и дрвеће која носе Семе.

Четвртог дана створи Сунце и Звезде.

Пети дан створи рибе и птице.

Шести дан створи Бог Звери и стоку и ситну живину и створи човека по свом обличју који ће бити господар целе Земље и рече им: „Рађајте се и множите и још рече ДАО САМ ВАМ СВЕ БИЉЕ ШТО НОСИ СЕМЕ ПО СВОЈ ЗЕМЉИ, И СВА ДРВЕТА РОДНА КОЈА НОСЕ СЕМЕ; ТО ЋЕ ВАМ БИТИ ЗА ХРАНУ.“


Из ових навода Библије недвосмислено је семену дато веома важно место у функционисању Света. Боље рећи није семе важно него најважније за опстанак света у ствари за бесмртност живота и Света.



Хиљадама година је људска врста користила семена створена трећег дана постања света, а да о њему човек није размишљао, а није ни разумео. Семе је људима служило као храна.


Пре око 10.000 година човек открива својства семена, да од једног зрна може да добије вишеструко и тада настаје неолитска револуција узрокована управо сетвом семена.


Зарад сетве је човек почео да развија сложенију технику обраде.


Одувек и свуда, а поготово од краја XV века, семе је било преносилац (спасоносних) биљака између Европе и Новог света, тј. међу континентима.


Oд средине XVIII века семе је први производ који човек хемијски третира.


На семену се промовишу стандарди рада и квалитета тиме што оно постаје први производ који се добија на прописан (обавезан) начин, али и роба чији се квалитет мора испитати пре продаје.


Хибридно семе је виновник „зелене“ револуције из средине XX века и најзад, имамо спорно семе генетски модификованих организама, које се шири уз знатне отпоре.


Научним достигнућима је потврђивано да је поставка света беспрекорна и да семе заиста има основну и доминантну улогу.


То човеку није било довољно па је пожелео да узме улогу Бога и ствара потпуно нове врсте семена. Нажалост, без довољно знања о последицама њиховог коришћења и без разумевања да то семе може да наруши савршенство постављеног Света.


Наука мора да иде у правцу потпуног разумевања поставке стварања Света и тек онда ће се на научним основама у потпуности разумети стих: Тад погледа Бог све што је створио и гле добро беше веома...


У следећем броју: Исус Христ као семе добра...


Comments


bottom of page