СУВА ПЛАНИНА ИЛИ КУНОВИЦА СТАРОГА ИМЕНА

ПУТОВАЊА И КРЕТАЊА "ТАЈНИ ЗАЧИН" ЗА НЕГОВАЊЕ ДУХОВНЕ КУЛТУРЕ!

Зашто име Сува планина? Сигурно претпостављате, јер на њој високо има мало извора, али воде има дубоко у недрима планине, која понире и извире на великим врелима по ободу планине. Тај природни феномен само је једна од многих вредности Суве планине.

Масив Суве планине изграђује значајан део рељефа југоисточне Србије, који на ширем простору припада Карпатско – Балканском планинском систему.

Геолошка грађа планине представљена је кречњачким стенама у горњим нивоима масива и силикатним стенама у нижим деловима геолошког профила.

Геолошка грађа планине, тектонски покрети, климатски утицаји и речна ерозија утицали су на стварање садашњег облика рељефа, који имају сва обележја Алпских планина. Јасно истакнути гребен планине, са стеновитим одсецима, висине више стотина метара, углавном на северној страни, пружа се правцем северозапад – југоисток. Дужина масива Суве планине је око 35 км, а ширина око 12 км.

Научник и геормофолог Јован Цвијић, оценио је Суву планину…”као један од најгоростаснијих облика у нашим земљама.” Запажања о Сувој планини забележили су познати истраживачи, проф. Јован Жујовић, геолог, проф. Јосиф Панчић ботаничар као и песници Гундулић и Палмотић који је у својим стиховима називају њеним старим именом Куновица (по распрострањеној врсти дрвета кун или клен).

Врхови Суве планине. Дуж истакнутог планинског гребена (била) издижу се још истакнутији врхови, који гледано из даљине делују веома маркантно и занимљиво у ширем рељефу. Од успона на гребен, изнад Нишке бање, ређају се врхови: Мосор (984м), Соколов камен (1.523м), затим преко преседлине Девојачки гроб (1.311м), издиже се највиши врх Суве планине Трем - на фотографији (1.809м) коме име јасно осликава облик трема на кући. Ово је омиљени врх за успоне многих планинара у Србији. Са врха Трем гребен планине пружа се према врху Пасарело (1.522м) и прелази преко површи Валожје, наставља се према југоистоку на површ са низом врхова између 1.100 – 1.500 – 1.700м. Планински масив се затим спушта према свом залеђу изнад места Бабушница.

Флора Суве планине, представља значајно флористичко богатство територије Србије, на којој је заступљено скоро половина укупних биљних врста у Србији (1.200 – 1.300 врста). Оваква разноврсност биљних заједница карактеристична је и за читаво подручје Балканског полуострва. Разноврсност и заступљеност биљних заједница омогућила је разноликост станишта и еколошких услова, посебно у клисурастим деловима и усецима који су имали улогу склоништа – прибежишта (рефугијуми). У њима су опстали представници терцијарне реликтне флоре, од њих сада најпознатије Српска рамонда и Наталијина рамонда, и друге врсте. На Сувој планини такође се налазе представници флоре северних подручја Европе, које су током леденог доба доспеле до наших планина.

Специјални резерват природе СУВА ПЛАНИНА. Заштићено подручје резервата заузима површину од 18.176 ха. На њему се налазе изузетне морфолошке појаве и облици, пре свега крашког рељефа: површи, клисуре, стеновити одсеци и друге структуре, које представљају јединствене облике геонаслеђа.

У подручју резервата развијене су специфичне фитоценозе и шумски екосистеми са 1.621 издвојених таксона са 128 врста ендемичне флоре и 58 врста лишајева. Посебно се издваја бор Кривуљ, на нижим надморским висинама него у Европи. Станишта и екосистеми фауне су такође разноврсни и богати: инсекти 259 врста, дневни лептири 80, гмизавци 14, рибе 13, птице 139 врста.

Наглашава се да је на Сувој планини поново забележена појава дуго ишчезле врсте – Бела кања. Регион Суве планине уврштен је у међународни списак ИБА подручја, као погодан за посматрање и проучавање птица.

Клисуре Суве планине представљају посебно природно наслеђе. Њихова улога у очувању природних вредности и станишта живог света током климатских промена наставља се и развојем људске врсте. Изградња насеља, путне мреже и друге инфраструктуре наставља се и данас, кроз културно историјски развој. У свему томе ми вреднујемо, користимо и прокламујемо заштиту свих ових вредности као наслеђе природних и створених разноврсности. На Сувој планини две клисуре су посебно значајне: Сићевачка и Јелашничка клисура.

Сићевачка клисура. Кроз геолошко време тече река Нишава из Бугарске у Србију, попреко кроз овај део Балкана и усеца горостасну Сићевачку клисуру кроз стене Сврљишких планина на десној долинској страни и стене Суве планине на левој долинској страни. Клисура је дуга 17 километара. У оквиру ње издвојене су три морфолошке целине: Градиштански кањон (7 км), Островичко проширење (2 км) и Просечке клисуре (8 км).

Усецањем у кречњачке стене из геолошке ере Мезозоика створени су разноврсни облици у стеновитом масиву: вертикалне литице, истакнути врхови и гребени, стеновити “торњеви”, пећински отвори и други облици. Сићевачка клисура је позната као спортски центар за алпинистичке и пењачке спортове и спортски риболов у Нишави.

Јелашничка клисура – специјални резерват природе у првој категорији заштите. Једна је од најзначајнијих клисура Србије и Балканског полуострва. Налази се на северозападним падинама Суве планине и настала је снажним ерозионим усецањем Јелашничке реке. Представља типичну клисуру узаних и стрмих долинских страна са разноврсним рељефним облицима који истичу богато геолошко наслеђе. Разноврсност биљног и животињског света је изузетна, од широко распрострањених врста до оних које карактеришу непосредно подручје Јелашничке клисуре са улогом природно заштићеног станишта. Забележене су бројне угрожене врсте као и 65 ендемичних врста. Природни, али и званични симбол ове клисуре су терцијарне балканске врсте: Српска рамонда и Наталијина рамонда.

Културно историјско наслеђе. Сува планина је миленијумски ослонац свих народа који су кроз историју живели у њеном окружењу. Од преисторијских налаза станишта човека по пећинама Сићевачке клисуре, преко античких насеља, објеката комуникације и културе, преко средњевековних споменика религиозне културе до савремених стварања вредности укупне инфраструктуре: путне комуникације, насеља, културни комплекси, очувала се као наслеђе које треба неговати.

Античко време оставило је вредне споменике: Наисус, Медиана, Нишка терма (Бања), насеље Ремизиана код Беле Паланке, остаци трасе античког пута ВИА МИЛИТАРИС, подно Суве планине.

Средњи век је изнедрио вредне сакралне споменике духовне културе:

• Манастир Свете Богородице (1644.г.), у живописној Сићевачкој клисури;

• Манастир Свете Петке Иверице у Сићевачкој клисури, познат као Краљевски војни манастир;

• Манастир Успења Свете Богородице у селу Вета испод гребена Суве планине, изграђен у византијском периоду;

• Манастир Светог Димитрија у Дивљани код Беле Паланке. Задужбина је краљевске породице Мрњавчевић, један од најстаријих манастира у Србији.

Поред ових историјских манастира у подручју планине налази се велики број цркава и светих места, саборних храстова и црквишта.

Етнографско градитељско наслеђе представљају 17 воденица између села Горњи и Доњи Душник, затим воденице код врела у Белој Паланци, као и објекти старе сеоске архитектуре.

Сува планина – “отворени стадион”. Скоро је невероватно колико могућности постоји на Сувој планини за одмор, рекреацију и спортске активности у отвореној природи, што се данас у свету популарно назива “outdoor”.

Пешачење и планинарење. На Сувој планини формирана је мрежа од тринаест обележених (маркираних) планинарских стаза. Маркиране стазе (обележене црвеним кругом са белим пољем у средини) повезују различите правце са којих се може приступити од подножја према главном гребену и врховима планине. Стазе су категорисане од “лаких” до “средњезахтевних”, које подразумевају одређену физичку припрему, осим изразито лаких шетачких стаза. Тешке захтевне стазе односе се на успоне према високим врховима Трема и Соколовог камена које трају више часова.

За добро припремљене љубитеље пешачења обележен је планинарски пут “Нишка трансверзала” дужине 130км. (www.niskeplanine.info) Трансверзала повезује Суву планину и Сврљишке планине са планинама непосредно око града Ниша (Каменички вис, Селичевица и Калафат).

Занимљиво је да се сваке године у првој недељи фебруара изводи зимски планинарски успон на врх Трем (1.809м) коме присуствује више од хиљаду учесника.

Посебно препоручујемо да се за успоне на Суву планину обратите Туристичким организацијама или планинарским друштвима Ниша или Беле Паланке. Где је могуће обезбедити планинарске водиче са лиценцом.

Скијање. Поред скијања на неуређеним планинским теренима, за организовано скијање постоје две стазе са ски лифтовима.

• Ски стаза “Соколов камен” дуга 900м са висинском разликом 320м и

• Ски стаза “Пантина стаза” дужине 300м, намењена за рекреативно скијање а

• Ски стаза “Студенац”, поред планинарског дома истог имена, намењена је деци и почетницима.

Алпинизам и спортско пењање. Деценијама се у Сићевачкој и Јелашничкој клисури налазе позната пењалишта на којима се генерацијама постижу вредни алпинистички резултати. Релативно нова и развијена дисциплина спортског пењања, такође се обавља на пењалишту изванредног квалитета у Јелашничкој клисури. Вредно је поменути два сјајна имена различитих генерација са ових пењалишта: Аца Ђорић, алпиниста и горски спасилац, дугогодишњи председник Планинарског савеза ЈИ Србије и Сташа Гејо, омладинска првакиња Европе у спортском пењању.

Планинско трчање. Нова планинарска спортска дисциплина. На стазама Суве планине већ неколико година се одржава такмичарска трка са техничким савладавањем препрека. Овај догађај окупља више стотина такмичара из земље и из иностранства.

Спортови на води, пре свега кану и кајак на буковима реке Нишаве са организовањем такмичења, организовање “рафтинг” тура. Спортски риболов је већ деценијама развијан на рекреативном и такмичарском нивоу на Нишави и планинским водотоцима.

Рекреативна излетишта Суве планине:

• Бојанине воде, на изворима испод Соколовог камена (860мнв), излетиште удаљено 27км од Ниша.

• Крашко врело у селу Крупац код Беле Паланке, са дубином пећинског ходника – изворишта преко 70м.

• Крашко врело у Белој Паланци са снажним истеком неколико кубних метара воде. Околина је уређена за шетњу и одмор.

• Излетиште Дивљана код Беле Паланке са уређеним језером и теренима за рекреацију.

• Врело у селу Горњи Душник на југозападној страни Суве планине, према Бабичкој гори са уређеним рибњаком.

Приступ на Суву планину омогућен је саобраћајно са свих страна.

Главна приступна места су:

• Ниш – Нишка Бања,

• Бела Планка,

• Бабушница,

• Гаџин Хан и

• Душник.