ТЕСЛА У ЛОНДОНУ 1892.

До 1890. године Тесла је окончао рад у области електроенергетике, мада је патенте из ове области пријављивао и у 1891. години. Већ од 1889. проучавао је утицај промене фреквенције на рад мотора наизменичне струје. Запазио је да се са повећањем фреквенције смањује степен корисног дејства рада мотора, али да високе фреквенције могу наћи велику примену у другим областима. То га је усмерило ка истраживањима у новој области, у области струја високих напона и високих фреквенција. На почетку рада, високофреквентне струје је користио више у сврхе производње светлости.

У Британији у то време раде научници који се баве анализом особина гасова и појава пражњења у цевима испуњеним гасом. За ову врсту истраживања био је потребан погодан уређај, извор за генерисање струја које ће побудити гас и изазвати пражњење. Теслиним открићем из 1891, уређаја који ће до данас остати познат као „Теслин калем“ или „Теслин осцилатор“ или „Теслин трансформатор“, најзад је створен извор за изазивање пражњења. Због тога је ова област Теслиног рада привукла управо велику пажњу британских научника. Временом, на шта ће битно утицати и сусрет са британским научницима 1892, Тесла ће исти уређај користити у истраживањима бежичног преноса великих снага и у сврхе преноса сигнала.

Научници који су иницирали одржавање Теслиног предавања и били непосредно ангажовани током његове посете су истакнута имена науке: Лорд Келвин (Kelvin, Lord William Thomson, 1824-1904), Сер Вилијем Крукс (Crookes, Sir William, 1832 – 1919), Сер Џејмс Дјуар (Dewar, Sir James, 1842 - 1923), Вилијем Ајртон (Ayrton, William Edward, 1847-1908) и Лорд Рејли (Lord Rayleigh, John William Strutt,1842 – 1919).

У овој плејади имена, Тесла је у време боравка у Лондону у доби од 36. година био најмлађи, а Лорд Келвин у доби од 68. година најстарији научник.

Разлози за Теслин пут у Европу

Часописи су пратили резултате Теслиних радова. Фебруара 1891. године у Сједињеним државама Тесла је објавио и први чланак из нове области. Домете нових истраживања први пут је јавно представио у предавању „Експерименти са наизменичним струјама врло високе фреквенције и њихова примена у вештачком осветљењу“ пред Америчким институтом електроинжењера на Колумбија колеџу у Њујорку, 20. маја 1891. године. Ово предавање пренето је и у лондонским научним часописима Electrical Engineer и Electrical World. У току предавању Тесла је први пут јавно демонстрирао пренос енергије кроз једну жицу без повратка у сврхе осветљења и наговестио могућност бежичног преноса енергије кроз земљу као проводно тело.

Поред Теслиног предавања које је у наставцима објављено у поменутим лондонским часописима, и Electrical Review пренео је јула 1891. и јануара 1892. два Теслина чланка, „Електрична пражњења у вакуумским цевима” и „Масажа високофреквентним струјама”. До фебруара 1892. у ова два научна часописа изашло је још неколико чланака са приказом Теслиног рада.

У аутобиографском чланку „Моји изуми“ који је објављен 1919. године, Тесла пише да је након 1890. године из свих крајева света примио хитне позиве за предавања, многобројне почасти и ласкаве понуде које је одбио, али када су позиви постали неиздрживи, 1892. године одлучио се на нови пут у Европу. Претходно је у Европи боравио 1889. године да би посетио Светску изложбу у Паризу. Пресудну улогу у поновном доласку Тесле у Европу имаће Институт електроинжењера Велике Британије.

Француско друштво за физику, сазнавши за Теслину намеру да прикаже своје значајне експерименте у Лондону, обратило се Тесли писмом од 24. августа 1891. са позивом да експерименте прикаже и пред овим друштвом. Тесла је позив прихватио уз договор да одржи предавање пред заједничким скупом Француског друштва за физику и Међународног француског друштва електричара.

У међувремену, 3. септембра 1891. осам чланова Института електроинжењера Велике Британије поднело је предлог овој институцији за пријем Николе Тесле за иностраног члана Института. Предлог је прихваћен 8. октобра 1891. на састанку Савета Института чији је председник био Вилијем Крукс, енглески физичар и хемичар. За иностраног члана ове угледне институције, Тесла је изабран 26. новембра исте године.

Предавања у Лондону

Лондонски часопис Electrical Engineer објавио је 18. децембра 1891. чланак „Експерименти господина Тесле“ у коме је пренета најава Вилијема Крукса о предстојећем Теслином предавању у Лондону. Новине са обе стране океана су помно пратиле Теслино кретање. Њујоршки часопис истог назива Electrical Engineer је под насловом „Никола Тесла одлази за

Европу“, у броју од 20. јануара 1892, објавио кратку вест да је Тесла испловио бродом Умбриа 16. јануара исте године. Лондонски часописи објавили су Теслин долазак у Лондон и најавила предавање. У Институту електроинжењера Велике Британије, Тесла је одржао предавање „Експерименти са наизменичним струјама високог напона и високих фреквенција“, 3. фебруара 1892. године. Предавање је започео речима:

„Не могу да нађем речи да изразим велику част што се обраћам некима од највећих мислилаца овога времена и толиким способним научницима, инжењерима и електроинжењерима ове земље која је највећа по научним достигнућима. Резултате које имам част да изложим пред оваквим скупом не могу да назовем сопственим. Не мало вас може да полаже веће право од мене на свако вредно својство које овај рад можда има. Не морам да помињем многа имена светски позната - имена оних од вас који су познати као лидери у овој очаравајућој науци; али једно, бар, морам да поменем – име незаобилазно у оваквој демонстрацији! То име се везује за најлепши изум што постоји: оно је Крукс!...“.

У предавању је изложио резултате истраживања појава пражњења у вакуумским цевима и цевима са разређеним гасом, као и карактеристике и начине конструкције погодног извора за изазивање пражњења.

Након првог предавања научник Џејмс Дјуар члан Краљевског института Велике Британије инсистирао је да Тесла следеће вече понови предавање пред члановима ове институције. Како ново предавање није првобитно договорено, могуће је да се Тесла двоумио, али један догађај утицао је да прихвати понуду Дјуара. О томе пише:

„Био сам одлучан човек, али сам лако попустио пред јаким аргументима овог великог Шкотланђанина. Гурнуо ме је у столицу и налио ми пола чаше дивне браон течности која се пресијавала у свим бојама и имала укус нектара. ′Сада′, рече он, ′Ви седите у Фарадејевој столици и уживате у вискију који је он обично пио′. И на једној и на другој ствари могло ми се завидети“.

После овако указане почасти, Тесла је поновио предавање већ следеће вечери, 4. фебруара 1892. године пред члановима Краљевског института, на скупу којим је председавао физичар Лорд Рејли. Научни часописи су у месецима након предавања објављивали приказе и осврте на предавање. Лондонски часопис Electrical Engineer пише 5. фебруара 1892:

„У среду увече је Краљевски Институт имао један од оних чувених састанака, ради којих је и постао славан … Инжењери су се тискали да га чују, јер је слава његових истраживања била већ разнесена, а њихов значај већ признат … Своје предавање почео је г. Тесла изразом свога признања према раду професора Крукса, који га је још као ђака одушевио и његовом раду дао правац. Затим је предавач прешао на своја сопствена истраживања и у једној секунди показао својим слушаоцима неизмерно растојање које га дели од његових претходника …“

У другој важној институцији, Краљевском друштву Велике Британије, Тесла је 11. фебруара присуствовао вечери у току које су пред члановима друштва одржана три предавања, два посвећена медицини и једно предавање о спектру. Теслин домаћин ове вечери, који га је представио осталим члановима Краљевског друштва био је Џејмс Дјуар.

Сви научници који су били непосредно ангажовани око Теслиног боравка у Лондону, предавали су или су били активно укључени у рад водећих научних и културних институција Велике Британије: Краљевског друштва (основано 1660), Краљевског института (основан 1799), Британског удружења за унапређење науке (oсновано 1831) и Института електроинжењера (основан 1871). Са некима од њих Тесла је успоставио вишегодишњу сарадњу и пријатељски однос.

Портрети британских научника

Лорд Келвин (Kelvin, Lord William Thomson) – У време када је Тесла одржао предавања, председник Краљевског друштва био је Лорд Келвин, рођен у Белфасту у Ирској 1824. године. Келвин је био врло ангажован, као члан и председник, у раду Британског удружења за унапређење науке. Уз титулу Лорда, Вилијем Томпсон је добио име Келвин по називу реке која протиче поред универзитета у Глазгову где је предавао теорију природне филозофије. Келвин је био водећи физичар 19. века, бавио се математичком анализом термодинамичких појава и појава електрицитета. Потврдио јеапсолутну скалу за мерење температуре која је названа по њему Келвинова скала.

Од 1890. године Лорд Келвин је био председник Међународне комисије за Нијагару која је одлучивала о избору производног, преносног и дистрибутивног система који ће бити примењен на Нијагари. У години која ће уследити након године Теслиног европског успеха, биће донета и коначна одлука о избору система, полифазни или једносмерни.

Због обавеза у Единбургу и Глазгову, Келвин нијеприсуствовао Теслиним предавањима у Лондону. У писму које је 1. фебруара 1892. из Единбурга упутио проф. Ајртону, Келвин му захваљује на информацијама о будућем Теслином предавању у Краљевском институту, истовремено изражава жаљење што неће бити присутан, као и наду да ће имати прилику да види Теслине експерименте. Контакти Тесле и Лорда Келвина биће настављени наредних година. Келвин је постао добро упознат са актуелним експерименталним резултатима које је Тесла постигао са осцилатором. У предавању пред Франклиновим Институтом у Филаделфији, 1896. године, Келвин је о Тесли рекао:

„Тесла је допринео електротехници више него иједан човек пре њега“.

На годишњем скупу Британског удружења за унапређење науке који је одржан у Торонту, Келвин је августа 1897. представио један од модела Теслиног осцилатора. Из Торонта је послао Тесли писмо где му захваљује на послатом раду и помиње могућност да овај рад буде презентован пред члановима секције за математику и физику овог удружења. Како Тесла није учествовао на овом скупу, највероватније да је рад управо представио Келвин и том приликом демонстрирао Теслин осцилатор. Према Теслиним речима Келвин је осцилатор описао као „изванредан развој и предодређен да буде од великог значаја”.

У писму послатом из Торонта Келвин такође најављује свој скори долазак у Њујорк, пре повратка за Енглеску и нада се сусрету са Теслом. Сусрет је остварен, Келвин је 1896. или 1897. године посетио Теслу у лабораторији у Њујорку и детаљно се упознао са бројним типовима високофреквентних осцилатора, апаратуром и методама које је Тесла развијао у сврхе бежичног слања и пријема сигнала.

Келвин и Тесла срели су се највероватније поново у Њујорку априла и маја 1902. на пријемима организованим у част боравка Лорда и Леди Келвин у овом граду. У то време Тесла је био окупиран експериментима у лабораторији на Лонг Ајленду.

Неизвесно је да ли је, осим евентуалног сусрета на пријемима, дошло до посебног сусрета где би два научника могла да размене мишљења о својим истраживањима.Тесла је 10. маја 1901. послао Келвину број часописа Century за јуни 1900., са чланком који је изазвао велику пажњу, „Проблем повећавања људске енергије”. Уз чланак Тесла је Келвину поклонио и књиге „The Gospel of Budha“, „Les Grands Initiés“ и „House of Life“ Дантеа Роселија. Фотографије објављене у чланку Тесла је послао и Круксу и Дјуару.

Сер Вилијем Крукс (Crookes, Sir William) – Нарочиту сарадњу, током месеци боравка у Европи, Тесла је остварио са Вилијемом Круксом. Крукс је рођен у Лондону 1832. године. У години која је претходила Теслином доласку, 1891, Крукс је био председник Института електроинжењера. У наредним годинама биће и председник Краљевског друштва, секретар Краљевског института, као и председник Британског удружења за унапређење науке. Крукс није градио каријеру универзитетског професора, већ је радио самостално у лабораторији која сe налазила у кући у којој је живео од 1880. године. Познат је по томе што је 1861. открио хемијски елемент талијум, 1895. идентификивао узорак хелијума, као и уређај за мерење радиоактивности, радиометар. Око 1875. вршио је испитивања појаве пражњења у вакуумским цевима и цевима за разређеним гасом, по њему названим „Круксове цеви “, поље истраживања у коме је радио Тесла и чему је посветио уводни део свог предавања. Теслино присуство у Лондону допринело је да два научника размене искуства у истраживању и одмах започну преписку. Тесла је те 1892. био радо виђен у дому Круксових и сви чланови породице успоставили су топао однос са Теслом. Прво Круксово писмо Тесла је примио већ у Паризу, где је одмах после Лондона одржао предавање.

Крукс, који је био заинтересован за изучавање Теслиног осцилатора обавештава га да са својим сарадником ради на конструисању овог уређаја. Све до Теслиног повратка у Лондон, два научника су живо размењивала искуства у вези са детаљима израде калема. Тесла је Круксу послао калем, а потом је и сам Крукс успео да направи први Теслин калем.

Постојао је предлог да Тесла одржи још једну демонстрацију експеримената, овог пута на соареу Краљевског друштва који је планиран за мај. Знајући да је Тесла планирао одлазак у Лику, Крукс је, обавестивши Теслу, био спреман да на соареу сам демонстрира Теслине експерименте са калемом. Крукс је Тесли послао и један свој радиометар, сматрајући да ће му можда бити потребан у посебне сврхе. По Теслином повратку у Њујорк преписка је скоро изостала, и поново је успостављена 1897. Подстакнут резултатима Теслиних истраживања у Колорадо Спрингсу 1899-1900, Крукс у писму од 6. јула 1901. позива Теслу да одржи ново предавање у Лондону. Колико је до сада познато Тесла није поново држао предавање у овом граду.

Сер Џејмс Дјуар (Dewar, Sir James) – Шкотски физичар и хемичар Џејмс Дјуар рођен је 1842. у Кинкардину, радио је као професор хемије на Краљевском институту у Лондону. Основао је 1896. године Дејви–Фарадејеву истраживачку лабораторију која се и данас налази у згради Краљевског института. Заједно са Лордом Рејлијем био је њен први директор. Бавио се истраживањима превођења гасова у течно стање. На самом почетку научног рада 1867. развио је структуралну формулу бензена. Изумео је 1892. године „Дјуарову боцу“, посуду која ће постати позната као „термос боца“. Он је први научник који је 1898. произвео водоник у течном, а 1899. у чврстом стању. По повратку у Америку Тесла је наставио преписку са Дјуаром.

Лорд Рејли (Lord Rayleigh) – Енглески физичар који ће остварити велики утицај на Теслу, Лорд Рејли, рођен је 1842. године у Лангфорд Грову у Есексу. У време Теслине посете Лондону био је професор природне филозофије на Краљевском институту. Наследивши Џејмса Максвела, творца теорије електромагнетних таласа, радио је претходно као професор експерименталне физике на Кембриџу. Бавио се испитивањима појава звука и светлости. Са шкотским хемичарем Вилијемом Ремзијем открио је инертни гас аргон. За ово откриће награђени су Нобеловом наградом за физику 1904. године. Рејли је обављао дужност председника и секретара Краљевског друштва, као и председника Британског удружења за унапређење науке. Поред институционалног рада, вршио је истраживања и у својој приватној лабораторији.

Лорд Рејли је остварио велики утицај на Теслу сматрајући да поседује изумитељски дар. У својој аутобиографији Тесла пише:

„До тада нисам ни схватао да имам посебан изумитељски дар, али Лорд Рејли кога сам увек сматрао идеалним научником је то рекао, и ако је то заиста било тачно, осетио сам да треба да се усредсредим на неку великu идеју“.

Вилијем Ајртон (Ayrton, William Edward) – Физичар Вилијем Ајртон рођен је у Лондону 1847. године. У години Теслиног предавања био је председник Института електроинжењера Велике Британије. Од 1873. био је професор физике и телеграфије на Imperial College of Engineering у Токију. Овај колеџ, на коме се настава одржавала на енглеском језику, сматра се првим универзитетом или политехничком школом у свету са посебним одсеком за студије појава електрицитета. С тога се Вилијем Ајртон сматра првим професором електротехнике у свету.

По повратку у Лондон шест година касније постао је професор примењене физике на Finsbury College of the City and Guilds of Technical Institute у Лондону. На овом колеџу конструисана је сва опрема коју је Тесла демонстрирао на предавању у Лондону.

Тесла је професору Ајртону поклонио дванаестополни индукциони мотор, један од два мотора које је демонстрирао у првом предавању које је одржао у Њујорку, 16. маја 1888. пред члановима Америчког института електроинжењера на Колумбија колеџу. Овај мотор се данас чува у Science Museum у Лондону, изложен је на сталној поставци.

Одјеци Теслиног предавања

О значају Теслиног предавања у Лондону говори и податак да је већ 7. новембра 1892. године предложен, а 5. децембра 1892. и изабран за члана Краљевског Института Велике Британије. У писму брату од тетке Сими Мајсторовићу, Тесла из Њујорка 2. јануара 1893. године пише:

„... Имам двије новости да ти обзнаним. Једно: изабран сам за члана Royal Institution of Great Britain (Краљевски институт Велике Британије). Кад ми други пут успишеш, а ти швркни: M.R.I., а то значи Member of Royal Institution.. “

У истом писму сазнајемо и за другу почаст, указану Николи Тесли.

„... Друго: добио сам прву награду од Institution of Electrical Engineer (Друштво енглеских инжењера) за моје задње дјело. Ту награду (малену у новцу) врло много цијеним, јер сам први који је то постигао у Америци".

После одржаних предавања у Лондону и Паризу, Тесла је боравио у Госпићу и Лици, посетио је Загреб, Беч и Будимпешту, једини пут боравио у Београду 2. јуна 1892. и после краћег пута по Европи, вратио се у Њујорк августа 1892. године.

Сусрет са британским научницима охрабрио је Теслу да настави започете експерименте у области струја високих фреквенција који су били тема предавања која је одржао. Публицитет који је скренуо на себе европским успехом, као и нова научна ангажовања која је подузео повратком у Америку, допринела су да наредна, 1893. година постане година највеће славе изумитеља Николе Тесле. Тада је донета одлука да ће његов полифазни систем бити примењен у хидроцентрали на Нијагариним водопадима, а тиме ће овај систем прихватити цео свет.