ХИПЕРТЕНЗИЈА – ПОВИШЕН КРВНИ ПРИТИСАК (5)

ЗНАЧАЈ ДИЈЕТЕТСКИХ СУПЛЕМЕНАТА У РЕГУЛАЦИЈИ КРВНОГ ПРИТИСКА

Витамин Ц

Најпознатији од свих витамина, витамин Ц, откривен је почетком тридесетих година прошлог века, иако је болест изазвана недостатком овог витамина, скорбут, била позната још од краја 15. века. Било је потребно више од четири стотине година да се открије шта је узрок најпознатијој и најопаснијој болести морнара који су пловили месецима на отвореном мору далеко од својих домова и уобичајене исхране. Истовремено скорбут представља и први описани нутритивни дефицит. Тек много година касније сјајни истраживач мађарског порекла по имену Алберт Сент-Ђерђ (Алберт вон Сзент-Гyöргyи Нагyрáполт), успео је да изолује и идентификује витамин Ц и открије механизам који омогућава његово коришћење у ћелијама. То ће му донети Нобелову награду за физиологију у медицини 1937. године.

Витамин Ц је лактон који се синтетише из глукозе у многим животињама. Витамин Ц се синтетише у јетри неких сисара и бубрезима птица и гмизаваца. Људи, човеколики мајмуни, заморци и морско прасе једина су жива бића која су изгубила способност његовог синтетисања, иако антрополози тврде да су наши давни преци били у могућности да производе витамин Ц у свом организму. Људи и примати имају недостатак терминалног ензима у путу биосинтезе аскорбинске киселине (л-гулонолактон оксидаза), јер је ген задужен за овај ензим временом мутирао.

До сада је објављено преко 50 000 научних радова у стручним медицинским часописима о витамину Ц, али и даље овај витамин представља тачку око које постоје велика неслагања у стручној јавности, можда и највећа у области медицине. Са једне стране стоји група научника која тврди да витамин Ц има скоро магична својства и да је лек за скоро све болести, док други тврде да је витамин Ц супстанца која нема ни близу тако велике могућности.

Прва неслагања се јављају већ око препоручене дневне дозе. У зависности од установе препоруке се крећу од 45 мг/дан (УКФСА, Агенција за храну Велике Британије) до 90 мг/дан у мушкарце и 75 мг/дан за жене (Унитед Статес Натионал Ацадемy оф Сциенцес УСА и РДИ/РДА Институте оф Медицине, Натионал Ацадемиес УСА). Већина животиња које синтетишу витамин Ц производе га у дози од 30 мг/кг телесне тежине. Прерачунато на одраслог мушкарца тешког 80 кг то износи 2,5 гр /дан. Наши давни преци су стварали између 400 мг и 2 грама пре него што је изгубљена способност синтезе витамина Ц.

Анализирајући ове и друге научне доказе добар део научника се слаже да су препоручене дозе јако мале и да не омогућавају витамину Ц да испољи свој пун потенцијал. Друга група истраживача тврди да нема потребе узимати тако велике дозе јер све количине витамина Ц које узмемо изнад препоручених врло брзо елиминишемо из организма и немају ефекте на здравље.

Однос између уноса витамина Ц и његове концентрације у плазми има облик сигмоидне криве (графикон 1). Из графикона можемо видети неколико, врло значајних чињеница у вези са витамином Ц. Ниске концентрације, односно мање од 4 µМ у плазми, могу довести до симптома скорбута. Дневни унос од 30 мг обезбеђују концентрацију у крви око 7 µМ за мушкарце и 12 µМ за жене. За оба пола, уочљив је врло стрм облик криве у дозама дневног уноса између 30 и 100 мг. То наводи на закључак да и врло мало повећање уноса витамина Ц, са 60 на 90 мг/дан значајно повећава ниво аскорбинске киселине у крви. Многи стручњаци саветују 180 мг/дан као оптималну дозу. Подаци из графикона у потпуности оправдавају овај став, јер са овим уносом започиње плато витамина Ц у крви, што значи да на даље, значајно повећање уноса даје мали пораст нивоу аскорбинске киселине у крви. Али уочљиво је да и даље, са порастом дозе имамо пораст нивоа у крви што може бити оправдање за оне ауторе који сматрају да треба уносити мега дозе витамина Ц.

Графикон 1. Концентрација витамина Ц у крви у односу на дневни унос.

Без обзира који теорију прихватили, истраживања показују да је просечан дневни унос витамина Ц у многим земљама веома мали, далеко испод и најнижих препорука. Процењује се да је дневни унос четвртине Американаца испод 39 мг, а да тек једна половина Немаца уноси препоручене дозе.

Када се говори о потребама морамо знати да је витамин Ц изузетно нестабилан и да је садржај у намирницама (табела 1) под великим утицајем сезонских варијација, начина узгоја, транспорта, дужине и начина чувања, начина припреме. Високе температуре, излагање бакру и гвожђу или благо базној средини утичу на разарање витамина Ц. Током кувања намирница изгуби се више од једне трећине овог витамина (34,6%). Кувањем у превише воде може утицати на отпуштање витамин Ц из намирнице. Сечењем и гњечењем намирница ослобађа се аскорбат оксидаза, која додатно утиче на разградњу. Бланширање инактивира оксидазне ензиме и помаже у очувању аскорбата исто као и ниска ПХ вредност, што се среће у припреми киселог купуса. Дувански дим и аерозагађење (угљен моноксид) такође су непријатељи овог витамина. То значи да је пушачима и особама које живе у градовима са високим аерозагађењем препоручен повећани унос. Аспирин утростручује излучивање витамина Ц.

Табела 1. Садржај витамина Ц у намирницама

Још су прва истраживања почетком прошлог века показала да је витамин Ц заправо комплекс нутритивних материја које показују синергистичко дејство. Витамин Ц није само аскорбинска киселина већ мешавина бројних биоактивних супстанци: биофлавоноиди, рутин, фактор К, фактор Ј, фактор П, ензим бакра (тиосиназа) итд. Међутим, фармацеутска индустрија је у својим лабораторијама изоловала само аскорбинску киселину и назвала је витамин Ц. Ефекат природног витамина Ц и аскорбинске киселине није исти. Природни витамин Ц је делотворнији од свих додатака исхрани које данас користимо. Биолошка активност аскорбинске киселине је 50-70 % мања него витамина Ц природног порекла. Када узимамо витамин Ц синтетичког порекла, потребне су много веће дозе, али ни тада ефекат неће бити исти као природног витамина. Због тога се препоручује да узимамо природни витамин Ц или из намирница или из суплемената који садрже природни витамин Ц.

Витамин Ц и артеријска хипертензија

О антихипертензивном ефекату витамина Ц говори се још од 1946. године. Бројне студија су потврдиле биолошку оправданост овога става. Многе епидемиолошке студије су показале инверзну везу између концентрације витамина Ц у плазми и крвног притиска. Истовремено потврђено је да дефицит витамина Ц може довести до артеријске хипертензије.

Мета-анализа из 2012. године, статистичком анализом 29 студија које су испитивале утицај суплементације витамином Ц нашла је редукцију систолног крвног притиска у просеку за 3,84 ммХг (95% ЦИ: 5.29 до 2.38 ммХг) уз статистички високо значајну разлику п< 0,001. Истовремено дијастолни крвни притисак је био нижи за 1,48 ммХг (95% ЦИ: -2.86, -0.10 ммХг; П=0,036). Резултати су скоро идентични онима из 2006. године у којима је забележена редукција систолног притиска за 3,9 ммХг и дијастолног за 2,1 ммХг. На први поглед се може закључити да суплементација витамином Ц у хипертензивних болесника поседује скромне ефекте на смањење крвног притиска. Можда је смањење од 2 ммХг мало за појединца, али посматрано на епидемиолошком нивоу, редукција дијастолног КП за 2 ммХг значи 14% мање можданих удара и 8% мање коронарне болести срца. Са становишта јавног здравља ово је изузетно важно јер обезбеђује значајно смањење појаве компликација артеријске хипертензије и кардиоваскуларног морталитета.

Бројни су механизми којима витамин Ц утиче на крвни притисак (шема 1):

Оксидативни стрес је важан чинилац у патогенези хипертензије. Контролом оксидативног стреса витамин Ц утиче на корекцију КП

Хипертензија је повезана са смањеном производњом азот оксида (НО). Витамин Ц повећава продукцију НО. Ендотелијална азот-оксид синтетаза (еНОС) је одговорна за одржавање крвног притиска, ремоделовање крвних судова и ангиогенезу. Сматра се да витамин Ц може побољшати вазодилатацију повец́авајуц́и биорасположивост НО. Супероксид радикали могу разградити НО, а витамин Ц уклањањем супероксидних радикала спречава инактивацију НО.

Витамин Ц такође може повец́ати производњу НО повец́ањем еНОС-активности. Овај ефекат се јавља повећањем интрацелуларног тетрахидробиоптерина. Тетрахидробиоптерин служи као кофактор за еНОС, а витамин Ц игра улогу у његовој стабилизацији и заштити од оксидације.

Оксидовани ЛДЛ инхибира ослобађање НО из ендотела ћелија. Спречавањем оксидације ЛДЛ честица витамин Ц спречава разградњу НО.

Шема 1. Предложени механизам који показује утицај витамина Ц и крвни притисак

eNOS, endothelial Nitric Oxide Synthase;

H4B, Tetrahydrobiopterin;

O2−•, Superoksid slobodni radikal;

oxLDL, Oksidirana čestica lipoproteina male gustine (Low Density Lipoprotein - LDL)

Остали ефекти витамина Ц

Бројни су позитивни ефекти које витамин Ц испољава у нашем организму. Неопходан је за нормалан раст, развој и обнову свих ткива нашег тела. Посебно је важна улога витамина Ц у изградњи коже, слузокоже, везивног ткива, тетива, лигамената, хрскавице, крвних судова, костију и зуба.

Подстиче рад имунолошког система (појачано стварање интерферона, антитела и белих крвних зрнаца), што га чини погодним средством у борби против инфекција. Нема једногласног става да ли витамин Ц лечи прехладу, али свакако да помаже да симптоми буду блажи, а да прехлада траје краће.

Употребљен у већим дозама делује као природни антихистаминик тако да може бити од користи у ублажавању алергијских реакција и астматичних напада. Свих 9 научних студија које су испитивале повезаност витамина Ц и астме потврдило је смањење броја астматичних напада уз редовну употребу витамина Ц. Ово је посебно изражено код младих, тако да деца која узимају веће количине намирница богатих овим витамином имају блаже астматичне нападе који се уз то и ређе јављају.

Витамин Ц је снажан антиоксиданс тако да испољава позитиван ефекат у свим болестима и стањима повезаним са појачаним оксидативним стресом (процес старења, дијабетес, обољења кардиоваскуларног система, хипертензија, тумори, Алцхајмерова болест, катаракта). Код особа са дијабетесом по правилу је снижен ниво интрацелуларног витамина Ц јер се апсорпција дехидроаскорбинске киселине (једног од облика витамина Ц) обавља преко ГЛУТ 4 рецептора па је присутна компетиција са глукозом.

Витамин Ц спречава оксидацију ЛДЛ честица, док је бета-каротен и витамин Е само успоравају. Игра значајну улогу у заштити и обнављању витамина Е.

Честа последица недостатка витамина Ц је анемија. Антиоксидантно својство витамина Ц може стабилизовати фолате у храни и плазми, а повишено излучивање оксидованог фолата у скорбуту је потврђено. Витамин Ц подржава апсорпцију раствореног не-хем гвожђа вероватно хелирањем или једноставним превођењем гвожђа у редуковани Фе2+(феро) облик.

Убрзава зарастање рана, опекотина и спречава крварење десни.

Савети за употребу

Када је то могуће користите препарате природног витамина Ц.

Узимајте препарате више пута током дана – поделите дозу (излучује се после 4 сата).

Постепено повећавати и постепено смањивати дозу.

Не започињати терапију дозом већом од 1 г/дан.

Препарате узимајте уз оброк, јер ће биофлавоноиди, Ца и Мг повећати искористљивост витамина Ц.

Велике дозе се могу узимати са содом бикарбоном да би се умањила киселост.

Може да умањи ефекат свих перорално узетих антиколагуланаса.

Табела 2. Препоручени дневни унос

*RDA Recommended Dietary Allowance

**UL Tolerable Upper Intake Level

United States National Academy of Sciences USA i RDI/RDA Institute of Medicine, National Academies USA

Мета-анализа која је испитивала повезаност суплементације витамином Ц и коронарне болести срца показала је да је потребно уносити 268 мг/дан.

Нежељени ефекти суплементације витамином Ц

Витамин Ц се одлично подноси, чак и када се користи у јако високим дозама. Ипак, у литератури се наводе нежељени ефекти који се могу повезати са суплементацијом витамином Ц и који се односе на дигестивни систем и на уринарни тракт:

- Повећана киселост у желуцу (може се избећи употребом пуферисаних таблета, таблете са постепеним ослобађањем или таблетама за жвакање).

- Камен у бубрегу. Оксалат је продукт катаболизма аскорбата и може играти улогу у стварању бубрежног каменца. Претеран дневни унос витамина Ц може изазвати хипероксалурију. Дозе од у опсегу од 5-10 г/дан витамина Ц довела је до повећања екскреције оксалата урином, тако да ризик од оксалатних каменова може бити повишен код високог уноса витамина Ц (>1г), посебно код појединаца са већом количином калцијума у урину. Срећом, ово се изузетно ретко јавља и у литератури се описује само изолованим случајевима.

- Дигестивни тракт - дијареја. Унос од 2-3 г/дан може код осетљивих особа да изазове непријатну дијареју која настаје услед осмотског ефекта неметаболисаног витамина у цревном лумену. Чешће се јављају код особа које већ имају потпуну сатурацију ткива витамином Ц, а престаје одмах по престанку или смањењу уноса витамина Ц.

Скоро сви ови нежељени ефекти се могу избећи употребом природног витамина Ц.

Витамин Ц има изузетно важну улогу у нашем организму и треба га уносити свакодневно у потребним количинама. Зато се и саветује исхрана богата поврћем и воћем јер се у њима налази у изобиљу. Од користи могу бити и додаци исхрани са витамином Ц, посебно они у којима се налази природни облик овог витамин, али употреба суплемената не може бити замена за правилну исхрану.