ЂАВОЉИ КРУГ

Пожеле ђаво да се мало разоноди.

Узе један повећи миксер и у њега убаци све људе из једне земље (нама непознате), све њихове институције: образовне, здравствене, владине, спортске..., Ма, све институције које постоје у тој земљи. Онда укључи миксер на тројку и мутио је тај велики миксер мутио - неко време.

Када је миксер заустављен, ђаво се сакри иза једне планине да би посматрао плод своје "шале". Наслађивао се људској неспретности.

Миксер је учинио то да је логика била потпуно помућена у главама људи. Они више нису могли здраво да расуђују о томе шта и како раде. У новом распореду: они који не знају постадоше шефови зналцима, обућари почеше да граде путеве, сајџије да зидају куле и градове, економисти оперишу срце и вене, они који то не знају граде улице и мостове, правници носе гајбице са луком - а носачи гајбица воде економију, куварице шију одела - а кројачи кувају пасуљ, архитекте праве колаче, инжењери поправљају зубе, аутомеханичари порађају труднице, чиновници почеше да скупљају јаја, а пријатељице ноћи да дебатују у скупштини. Бело постаде црно. Све наопако. Бело ишчиле, остаде само црно...

Све се окрете за сто осамдесет степени.

На почетку је све деловало смешно. Људи трапави због поремећене логике чинили су смешне кораке и смешне поступке. Међутим, некима од њих се ослади такав начин живота. Више су волели искривљено огледало него реалност. Више им је одговарала замућена стварност него бистра вода. Брзо се организоваше. Направише хијерархију, па се знало ко је њихов “шеф.“ Тај није имао заменике, умисли да је незамењив, али је имао мале шефчиће, полтроне који су се крили иза његових леђа и правили велику галаму.

И када год је логика почела да се бистри, “врховни шеф“ је брзо заказивао посету ђаволу, са којим је у међувремену склопио споразум, и уз договорену накнаду ђаво је понављао миксовање доведеној клијентели.

Трљали су руке и ђаво и “врховни“ и “шефчићи“ око њега.

Са новом дозом миксовања долазиле су и нове лудости. Почеше да доносе сулуда правила. Учинило им се да се деца превише смарају.

Терамо их да уче...?!

А зашто...?

Због чега смо онда измислили новац?

Па зар за новац не може све да се купи...?!

Довољно је само да одсањамо “креативан“ сан – пожелимо занимање, а онда одемо до школе и питамо колико кошта диплома, и - ето "звања"...! Професоре отпустише – па зашто би арчили буџет забадава...

Учинило им се, такође, да много људи одлучује о свему и свачему па одлучише да о свему одлучује један, а да остали добијају апанажу за статирање. По угледу на савршено пчелиње друштво, где је матица све и свја – овде је врховни био све.

Уживело се то у божју улогу. Сходно новој функцији, наша новокомпонована звезда почиње да решава све проблеме који тиште овдашњи људски род. Шефчићи кретоше да “плеве“ свако на свој начин и у својој улози. Код њих и није било битно да ли постоји знање. Шта ће им – када имају власт.. И шта има да се губи време и завршавају школе када он, као прави бог, све зна...

Тако је новокомпоновани размишљао. И – добро, да ли се ико икад запитао да ли је Бог (онај прави, добри Бог) завршио било какву школу...?!

Тако су постали интересантни за посматрање, предмет пажње читавог света.

Сви су знали за Божје устројство и то да људи теже напретку, да се усавршавају у сваком погледу, а овде је Божја логика била потпуно изокренута. Не само да се није тежило напретку већ су они, који нису били заогрнути милошћу “врховног“, ниподаштавани и заглупљивани.

На свако њихово питање – указивање да нешто није у реду, добијали су осионе и простачке одговоре.

Примети Бог (онај прави) да се нешто чудно догађа на Земљи, па посла анђела да извиди шта је у питању. Анђео врло брзо препозна ђавоља посла и извести Бога о томе.

Договорише се како да на ђавољу подвалу примерено одговоре. Анђео, по договору са Богом, замени жице и промени смер на миксеру тако да је свако ново миксовање доведеним људима уместо мућења логике – бистрило главе...

Веома брзо све дође на своје место: обућари почеше да поправљају обућу, сајџије поправљају сатове, економисти да воде економију, хирурзи оперишу и срце и вене. Архитекте и инжењери опет граде улице и мостове, правници се баве правом а носачи гајбица носе гајбице. Куварице поново кувају пасуљ, кројачи шију одела, посластичари праве колаче, стоматолози поправљају зубе, аутомеханичари аутомобиле, посланици дебатују у Скупштини. Све што је постало црно врати се у бело и брзо црна ишчиле...

А ђаво? Ђаво покупи уговорену накнаду за миксовање: ДУШЕ СВОЈИХ ПОДАНИКА и оде даље чекајући на ново ницање семена похлепе.

Увек је некако тако било...